Obeležen Dan primirja, Selaković: Pobedom u Velikom ratu srpski narod se svrstao u velike narode

Selaković na ceremoniji obeležavanja Dana primirja
Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju obeležen je Dan primirja, a državnu ceremoniju polaganja venaca predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, prenosi RTS.

Ceremonija je počela parastosom za nastradale koji je predvodio vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save, nakon čega je odata pošta nastradalima u Prvom svetskom ratu uz najviše državne počasti.

Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Francuske Pjer Košar, ambasador Kipra Dimitrios Teofilaktu, predstavnici drugih ambasada u Srbiji i strani vojni izaslanici, boračka udruženja.

Govoreći na ceremoniji, Selaković je istakao da je Srbija svojom pobedom u ratovima, svrstavajući se u redove onih koji su se borili za slobodu i pravdu, stekla istorijski i moralni kapital, stekla pobednički duh, nekada na vojnom polju, a danas u ekonomiji, kulturi, sportu i drugim oblastima.

Kako je rekao, danas se bori i da postane član evropske porodice gde je bila pre 104 godine, a opredeljena je da pobeđuje, jer gubitnik nema pravo na samostalnost u odlučivanju.

"Zbog toga, bez obzira na veličinu tertorije i broj stanovnika, pobedom u Velikom ratu, srpski narod se svrstao u velike narode", rekao je Selaković i dodao da se od 2020. godine, 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva upravo u želji da se prenese pobednički duh i na nove generacije.

Srbija svoju budućnost vidi u zajednici sa drugim evropskim narodima, poručio je Selaković i dodao da je Srbija iz Velikog rata naučila da velike stvari i dela ne možete da ostvarujete kada ste sami.

"Naša pobeda bi bila nemoguća da nije bilo saveznika. Srbija se posle tog rata uzdigla, oživela, ojačala i postoji i danas. To je obesmislilo svaki od metaka koji je bio uperen u naše pretke, a činjenica da i danas postojimo, da napredujemo, jačamo ekonomiju, vojsku, prosvetu, duh, svedoči o tome da neprijatelj nije uspeo", rekao je Selaković.

Selaković je istakao da danas na groblju Srbija stoji sa prijateljima iz diplomatskog kora, koji su pre 104 godine bili na različitim stranama, a danas svi na jednoj i navodi da je to ono što je najbolje što je naučeno iz tog rata.

Poručio je da je Srbija garant bezbednosti na Balkanu i da daje potvrdu miru i dobrim odnosima ističući da je Srbiji to temelj za unapređenje međunarodme saradnje.

"Sećajući se vremena rata, moleći se da se nikada više ne ponovi, trudimo se da buduće generacije usmerimo na pobede na svim poljima", kazao je Selaković.

Selaković ističe da danas ponosno stoje pripadnici srpskog naroda, za koji kaže da je najstradalniji narod u Velikom ratu kada se pogleda koliko smo stanovnika imali pre početka, a koliko smo izgubili.

"Ali to je činjenica koja nam daje za pravo da se na ovaj dan podsetimo rezultata, a to je saveznička i srpska pobeda. Zato ovaj dan dozvolite nam da zovemo i Danom pobede. Imamo pravo – to nam nalažu preci, sadašnje generacije, ali i potomci, jer narod koji izgubi 60 odsto muške populacije ima pravo na to, imamo pravo i jer nam pobeda nije poklonjena, imamo i pravo zato što Srbija bez te pobede ne bi danas postojala ili ne bi postojala u ovim granicama", naveo je Selaković.

On je podsetio da je 1. novembra oslobođen Beograd, 9. novembra Novi Sad, 13. Sombor i Trebinje, 17. današnji Zrenjanin, 20. Kikinda, 21. Banjaluka i taj talas pobede se nastavio i nakon 11. novembra, a započet je 15. septembra – probojem Solunskog fronta.

"Srpska vojska je sa francuskim saveznicima uspela da pređe od Bitolja do Beograda za 46 dana. Francuzima je možda bilo lakše jer su imali konjicu, a taj put prepešačila je srpska pešadija, srpski opanak. Kruna je bio 1. decembar – Dan ujedinjenja", istakao je Selaković.

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu položeni su venci i odata počast stradalim Francuzima na Francuskom groblju u Beogradu, a vence su, između ostalih, položili i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Tokom ceremonije odavanja počasti, koja je počela intoniranjem himni Francuske i Srbije, vence su položili i šef Delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre, predstavnici drugih ambasada, predstavnici Grada Beograda, boračka udruženja.

Ambasador Košar podsetio je na to da se na Francuskom groblju u Beogradu Francuska seća 50.000 Francuza koji su poginuli, kako kaže, uz svoju srpsku braću na bojištima Solunskog fronta.

"Obeležavanje 11. novembra u Beogradu znači naročitu priliku da se podseti na fracusko-srpsko prijateljstvo iskovano tokom Prvog svetskog rata", rekao je Košar.

Navodeći da se 24. februara rat ponovo vratio na tlo Evrope, Košar kaže da upravo zato što ovo "groblje svedoči o tome kolika je cena rata”.

"Francuska se odlučno zalaže kod svojih saveznika za jačanje odbrane istočne Evrope i ne štedi napore kako bi učinila da prestane ruska agresija protiv Ukrajine. Živela Francuska, živela Srbija, živelo prijateljstvo naših naroda", rekao je Košar.

Pre glavne ceremonije Selaković je položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali i upisao se u spomen-knjigu u kojoj je napisao da je "pobeda slavne srpske vojske u Velikom ratu nemerljiv doprinos moralnom i istorijskom kapitalu srpske nacije i jedan od temeljnih osnova da sebe i svoje pretke i potomke možemo da smatramo pobednicima".

"Taj pobednički duh rođen je u želi da se bude i ostane svoj, poseban, nezavisan. Nekada je trijumfovao na bojnom polju, a danas u ekonomiji, sportu, kulturi, obrazovanju i na svakom drugom planu. Da nije bilo pobede naših predaka pitanje je i da li bi bilo Srbije danas – sa tom mišlju današnja pokoljenja klanjaju se senama slavnih predaka i grade Srbiju svojih potomaka", napisao je Selaković u spomen-knjizi.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se i nošenjem amblema na kome je Natalijina ramonda  – biljka koja predstavlja cvet feniks i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu.