Obeleženo 27 godina od otmice novinara Slavuja i Perenića: Ne odustajemo od potrage za istinom

Na putu Velika Hoča-Zočište, mestu gde su pre 27 godina poslednji put viđeni novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić, kojima se nakon toga gubi svaki trag, i danas su se okupili novinari, kolege i članovi porodica, i zatražili rasvetljavanje sudbine dvojice medijskih radnika i pronalaženje odgovornih.

Okupljeni su sa fotografijama otetih novinara u rukama i transparentom na srpskom i albanskom jeziku „Vratite nam naše kolege“, kod ploče posvećene otetim novinarima poručili da neće odustati od pravde. Događaju su prisustvovali i predstavnici Oebsa.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac istakla je da je 27 godina dug period da se priča jedna te ista priča, ali da svi novinari dobro znaju koliko je važno da kada se započne neka priča, da se od te priče ne odustane, a pre svega da osvare neki rezultati. 

„Iako rizikujemo da smo i javnosti i međunarodnim predstavnicima i pravosuđu postali čak i dosadni sa pričanjem iste priče, mi ćemo rizikovati da budemo dosadni, nastavićemo sa onom istom jednom rečenicom i sa istim onim zahtevom koji upućujemo već godinama unazad. Naše kolege su ovde nestale. Naše kolege, njih sedamnestoro, nestajali su širom Kosova u višegodišnjem periodu, i mi insistiramo da se istrage nakon više od decenije pokrenu i da se počinioci privedu pravdi. Sada to kažemo, govorićemo onoliko puta koliko to bude bilo potrebno“, navela je Vanovac.

Ona je zahvalila predstavnicima Oebsa koji su danas prisustvaovali obeležavanju godišnjice nestanka novinara.

„Hvala predstavnicima misije Oebs. Misija Oebs je prethodnih godina bila zapravo jedina koja je sa nekom ozbiljnošću zaista pristupala ovom problemu i bila podrška. Među sedamnaestoro nestalih ima Srba, Albanaca i međunarodnih novinara, i upravo zato apelujem da se praksa nastavi, kako bismo mogli da se nadamo da će jednog dana istraga biti pokrenuta i da sa ovog ili nekog drugog mesta kažemo - konačno znamo gde su naše kolege i znamo ko će za to odgovarati“, istakla je Vanovac.

Član Uprave UNS-a Petar Živković poručio je da će nastaviti da rade na otkrivanju odogovornih.

„Ja bih prvo pitao sam sebe i vas šta mi ovde radimo? Radimo ono što su i naša dvojica kolega Đuro i Ranko radili tog 21. augusta 1998. godine, tražili su odgovore na pitanje. I mi ćemo to nastaviti da radimo dokle god ta pitanja ne budu odgovorena i nadamo se da će i ova naša poruka i naš zahtev i molba i apel „vratiti“ naše kolege kad tad“, kazao je Živković.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević istakao je da se ne sme nijednog trenutka pomisliti da se može odustati od potrage za istinom.

„To je čitav jedan ljudski život i u tom životu nije bilo jednog mikrona pravde u ovom slučaju. Kako je vreme odmicalo u žrtvu Slavuja i Perenića su se uključivale i ostale žrtve kolega i novinara na Kosovu i Metohiji. Broj od sedamnaest otetih, ubijenih i nestalih Srba, Albanaca i stranaca novinara je najveća brojka nestalih i stradalih na evropskom tlu do nesreće u Ukrajini. Suština našeg okupljanja jeste poruka koju šalju porodica i žrtve, i nevine žrtve, poruka koju šalju kolege i profesionalci i koju šalje istina. Dakle, ne smemo nijednog trenutka pomisliti da možemo odustati od potrage za istinom“, naglasio je on.

Dodaje da su se obraćali svim mogućim međunarodnim i domaćim adresama da se nešto pokrene u ovom slučaju. 

„Sami smo pretražili ove potoke i urvine jer smo dobijali informacije da je njihov automobil negde ovde viđen. Međutim, ništa nismo našli. Zavera ćutanja znači da su zlikovci tu i da su oni koji su ih oteli ovde i da nas posmatraju i da nas gledaju, i da su osam puta rušili spomen obeležje koje je iza nas, a mi smo ga devet puta podizali. Moram priznati da je tim podizanjem i našim okupljanjima bilo nekog očaja i bilo je neke pomirenosti da se nikada neće ništa promeniti. U suštini, mi smo ponavljali poruku: Tražimo ih i tražićemo ih dok nas bude. Međutim, desilo se nešto što je sve nas iznutra preporodilo i ohrabrilo. Na ovom mestu, posle mnogo godina, pojavio se jedan dečak koji se zove Matija i koji je unuk Ranka Perenića. Tog trenutka smo shvatili da će naše kolege, našu istinu i našu profesiju imati ko da traži kada mi ne budemo mogli da govorimo sa ovog mesta. Ovo mesto je postalo simbol i odavde, bez obzira na njihov nestanak, počinje sloboda“, poručio je Rakočević.

Mesto okupljanja obezbeđivali su Kosovska policija i Kfor.

Ranko Peranić i Đuro Slavuj nestali su 21. avgusta 1998. godine u blizini Velike Hoče kada su krenuli na teren izvršavajuči radni zadatak. 

U blizini mesta otmice 2012. godine postavljena je ploča u cilju borbe protiv zaborava, a do sada je osam puta bila rušena. Na ploči na srpskom i albanskom jeziku piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih“.