Božićna liturgija u crkvi Svetog Nikole u Prištini: Prizvani smo da stanemo na branik svoje vere

Liturgija povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića služena je U crkvi Svetog Nikole u Prištini. Sveštenik Staniša Arsić poručio je vernicima da cilj života nije sticanje ovozemaljskog već duhovnog bogatstva.

Liturgiji u crkvi Svetog Nikole prisustvovali su raseljeni iz Prištine, oni koji još uvek žive u ovom gradu, ali i žitelji okolnih mesta.

Prištevski sveštenik Staniša Arsić je u svojoj besedi kazao da živimo u teškom vremenu i da smo prizvani da stanemo na branik svoje vere.

„Da stanemo čvrsto kao vojnici Hristovi i da se borimo protv svih nedaća i nevolja koje nailaze. Da tu bitku izdržimo do kraja i kada dođemo pred lice Božje da čujemo reči `dobri, verni slugo, u malome si bio veran, nad mnogima ću te podstaviti`. To treba da nam bude cilj. Cilj našeg života nije sticanje bogatstva, znamo koliko je čoveku dovoljno da živi i obitava u ovom životu. Ako nam je cilj sticanje ovozemaljskog bogatstva, a zapostavljanje onog duhovnog, onda teško nama, čućemo suprotne reči. Nemojmo to da dozvolimo. Kada to čujemo, kada izađemo pred lice Božje, a to ćemo da čujemo ako živimo hrišćanskim životom, ako činimo dobra dela, ako se držimo Božjih zapovesti“, poručio je Arsić.

Okupljeni vernici poručili su da za Božić žele mir, stabilnost i da se oni koji su otišli sa Kosova, tu vrate i posete svoje svetinje.

„Dolazk u ovaj hram za mene predstavlja novo rađanje, povratak naših ljudi. Poručio bih svima koji su napustili Kosovo, da dođu i obiđu ovaj hram, videće koliko je ovde dobro, oseća se lagodnost i toplina u duši“, kazao je Novica Stolić iz Obilića.

Aleksandar Milić iz Čaglavice poželeo je svim mir i zdravlje.

„Obeležavamo najveći hrišćanski praznik Božić. Poruka je svim vernicima, mir, stabilnost i zdravlje. Obeleževanja praznika u ovom hramu predstavlja nešto posebno i uvek treba dolaziti u ovaj sveti hram“, kazao je on.

Crkvu Svetog Nikole sagradili su pravoslavni Srbi iz Prištine 1833. godine na temeljima srednjovekovnog srpskog pravoslavnog manastira.

Ona je, međutim, zapaljena zajedno sa parohijskim domom u Martovskom pogromu 2004. godine.

Obnovljena je nekoliko godina kasnije.