Patrijarh Porfirije u vaskršnjoj poslanici: Bez kosovsko-metohijskih Srba nema boljeg života ni za koga od nas

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije ukazao je u vaskršnjoj poslanici da nije dovoljno voleti Kosovo i Metohiju samo na rečima, već da ta ljubav mora biti pretočena u dela i brigu o bližnjima. Istakao je da se ne sme dopustiti da se u svesti našeg naroda Srbi s Kosova i iz Metohije predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu. 

„Danas se, s posebnom pažnjom i brigom, molimo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, vekovnom istorijskom izvorištu i duhovnom središtu srpskog naroda, neposredno deleći s njima sva iskušenja i izazove s kojima se neprekidno suočavaju i krepeći ih da istraju u svom svedočenju i da ostanu verni svojoj Crkvi, veri i sebi samima. Istovremeno, podsećamo sve i svakog među nama da nije dovoljno voleti Kosovo i Metohiju, samo na rečima. Ta se ljubav mora pretočiti u dela, u konkretnu brigu o bližnjima, u bratoljubiva dela milosrđa, u staranje o deci i o svima kojima je pomoć neophodna“, naveo je patrijarh. 

Istakao je da se ne sme dopustiti da se u svesti našeg naroda Srbi s Kosova i iz Metohije predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu. 

„Bez njih, bez naših kosovsko-metohijskih Srba, bez Srba Stare Srbije, nema boljeg života ni za koga od nas. Svi smo mi jedan narod i jedno telo u Hristu, povezano istom verom i istim stradanjem, ali i istom nadom i istim proslavljenjem“, naglasio je Porfirije.

Patrijarh je ukazao da nas je Gospod već upozoravao na vremena kada će se govoriti o ratovima i sukobima i istakao da je naša stvarnost danas takva da „vidimo nemire među narodima, slušamo glasove o ratovima i svedoci smo ratova, stradanja i neizvesnosti u svetu“. 

Kako je naveo, dok nebo paraju tragovi raketa smrti, a u ušima uznemirenog čovečanstva odjekuju zvuci sirena koje najavljuju razaranja i stradanja, iz dubina praznog Hristovog groba čuje se glas anđela, svedoka Vaskrsenja, koji poručuje ženama mironosicama, a preko njih i svima nama, kao i svakom ljudskom biću: ’Ne bojte se’“ 

Porfirije dodaje da zastrašujući događaji naših dana nisu poslednja reč istorije nego poziv na budnost i utvrđenje u Bogu.

„Šta nam govore današnji znaci vremena? Iako je prazni Hristov grob pobedio silu svakoga groba i pokazao da nijedan grob nema poslednju reč, u istoriji i u našoj stvarnosti i dalje postoje živi grobovi ispunjeni mržnjom, sebičnošću, strastima i samoljubljem. Prepoznajemo ih u mračnim ljudskim srcima, u neograničenoj sebičnosti, u medijima koji šire neistinu, u ratovima, u svim našim strastima i gresima protiv ljubavi Božje. Ti grobovi, uprkos vaskrsenju Hristovom, neprestano izopačuju i ruže sam život kao bescen-dar ljubavi Božje“, naveo je patrijarh.

Prema njegovim rečima, jedan od najpotresnijih primera takve stvarnosti jeste činjenica da se posledice današnje svetske krize mere hladnim ekonomskim pokazateljima, finansijskim gubicima, poremećajima i padovima na berzama i tržištima, dok u dubokoj senci tih proračuna ostaju ljudske tragedije - smrt nevinih, stradanje dece i unesrećenost miliona ljudi. 

„Upravo takva perspektiva, u kojoj se materijalna dobit stavlja ispred ljudskog života, nije samo dovela do ratova i nepravdi — ona se njima i učvršćuje. To je veliki poraz nas ljudi“, naglasio je Porfirije.

Navodeći da je svet u kome živimo sve nestabilniji, a čovek sve uplašeniji, Porfirije ukazuje da se sistemi vrednosti organizovano i prisilno menjaju, pritom u smeru antivrednosti. 

„Obećanja i ugovori koji su svečano potpisivani brutalno se gaze. Saznanje o takvim verolomstvima izaziva nasilje i sve veće podele među narodima, dok se politički i kulturološki jaz produbljuje. Na ruševinama umirućih civilizacija cveta duhovna neizvesnost i gubitak smisla“, naveo je.

Napominjući da se u sveopštem mraku ne prepoznaje i ne vidi vaskrsli Gospod, Porfirije navodi da vaskrslog Hrista nisu odmah mogli da prepoznaju ni njegovi učenici i neposredni sledbenici. 

„Nisu bili u stanju da ga odmah prepoznaju na opšteljudske načine, do tada njima poznate. Tajna neprepoznavanja nije ostala samo događaj iz daleke prošlosti, vezan za prve dane po vaskrsenju; ona je stvarnost koja traje do današnjeg dana. Da bismo videli i prepoznali vaskrsloga Gospoda, nije dovoljan običan ljudski vid. Neophodno je novo, duhovno sagledavanje - dar odozgo, svetoduhovsko iskustvo. Drugim rečima, neophodno je da uđemo u odnos sa Njim da bi nam on darovao poznanje samoga sebe“, ukazao je patrijarh. 

Naglašava da to što vaskrsli Hristos nije bio odmah prepoznat ne znači da se on skrivao od ljudi nego da je poštovao njihovu slobodu. Porfirije ukazuje da Hristos nije ljudskom rodu nametnuo istinu Vaskrsenja nego ju je položio u prostor vere. 

Navodi da bez ličnog molitvenog i podvižničkog odnosa nije moguće ni upoznati ni prepoznati Boga. 

„Čuda nisu samo neobični događaji niti samo veliki Božji zahvati u istoriji. Razdvajanje Crvenog mora jeste bilo čudo. Ali je čudo i kad oprostimo i prekinemo krug mržnje. To nije tek moralni zahtev niti apstraktno načelo. To je projava vaskrsenja i učestvovanje u njegovoj sili i slavi. Osveta je raspeće bez vaskrsenja, a nepraštanje i mržnja su smrt i zauvek zapečaćeni grob. Zato vaskrsenje nije samo događaj koji pripada prošlosti nego stvarnost u koju ulazimo svaki put kad opraštamo, kada ne uzvraćamo udarcem na udarac i kad u neprijatelju prepoznajemo brata. Tada biramo život umesto smrti“, istakao je patrijarh SPC.

Prema njegovim rečima, Gospod se prepoznaje i u svakom ljudskom stradanju, kojeg, nažalost, ima napretek, kao i u svakom siromašnom, odbačenom i prezrenom, susrećući ga u njima kroz delatnu ljubav. 

Patrijarh je u poslanici pozvao još jednom na zajedništvo i svim hrišćanskim vernicima, koji Vaskrs proslavljaju po julijanskom kalendaru, čestitao najveći praznik tradicionalnim pozdravom „Mir Božji, Hristos vaskrse!“.