Prioriteti budućeg Lokalnog ekološkog akcionog plana u Gračanici

Opština Gračanica od 2017. godine nema detaljno izrađen Lokalni akcioni ekološki plan (LEAP) na osnovu kojeg bi precizno bio regulisan, ali i identifikovan problem životne sredine, saznaje Kosovo Onlajn. Uz pomoć nadležnih opštinskih službi i eksperata iz ove oblasti 2020. godina je krajni rok za izradu novog plana za zaštitu životne sredine u ovoj lokalnoj samoupravi.

Zagađivanje vode,vazduha i zemljišta, samim tim i hrane poprima dramatične posledice, ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou, upozorio je na nedavno održanom predavanju “Uloga pojedinca i svakodnevne navike”, koje je srednjoškolcima i osnovcima sa teritorije Opštine Gračanica održao, profesor na Katedri za preventivnu medicinu Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Ćorac.

Najizraženiji oblici ugrožavanja prirode, kako je apostrofirao profesor Ćorac, jesu zagađenje atmosfere, koja za lančanu posledicu ima promenu klime, zagađivanje kopnenih voda, uništavanje ekosistema, što dovodi do uništavanje pojedinačnih vrsta i izazivanje bolesti kod čoveka.

Svi navedeni rizici ukazuju da je krajnje vreme da svaka lokalna samouprava ozbiljno pristupi izradi strateškog plana za zaštitu životne sredine i tako pokaže da brine, ne samo o zaštiti prirodnih resursa s kojima raspolaže, već i o zdravlju svojih građana. Da li opština Gračanica, kao lokalna samouprava koja je formirana 2010. godine, ima usvojen LAE plan?

Kako nam je potvrđeno u Odeljenju za urbanizam i zaštitu životne sredine, u godini koja je pred nama predstoji izrada detaljnog Lokalnog ekološkog plana jer je prethodni prestao da važi još pre dve godine.  

"Mi smo sada u pripremnog fazi za izradu novog ekološkog plana i u njegovu izradu ćemo uključiti opštinska Odeljenja za urbanizma i zaštitu životne sredine, Odeljenje javnih službi i Odeljenje za poljoprivredu, kao i inspekcijske službe", kaže za Kosovo Onlajn direktor Odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine opštine Gračanica Dejan Jovanović.

Jovanović napominje da je cilj LEA plana regulisanje i stavljanje u pravni okvir više oblasti zaštite životne sredine, upravljanje čvrstim otpadom, otpadnim vodama iz obližnjeg rudnika Kišnica i Novo Brdo kao i vodama iz domaćinstava i kanala koje se izlivaju u korito Gračanke, zagađujući vodu ali i okolno zemljište.

"Zagađenija Gračanke je ne samo naš, već i regionalni problem, jer je ona pripada Crnomorskom slivu, a na prvom mestu riziku su izloženi svi naši građani koji žive uz samu reku", pojašnjava Jovanović.

U izradi LEA plana moraju da budu uključeni i eksperti, jer je to sveobuhvatni dokument koji treba da bude usvojen od odbornika na lokalnoj skupštini, kaže za Kosovo onlajn profesor Aleksandar Ćorac.

 "Veoma je važno da se zna ko je radio ekološki plan, ko ga je usvojio i kakva je odgovornost ljudi koji su ga usvojili, jer se radi o krajnje ozbiljnim stvarima. Ekološki planovi se najčešće rade po modelu da se obrne para, a da se ne sagleda koje posledice može da izazove nestručnost", tvrdi profesor Ćorac.

Iz opštinskog Odeljenja za urbanizam ističu da su imali odličnu saradnju sa Fakultetom tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, te da planiraju da u izradu budućeg LEA plana uključe i eksperte iz ove ustanove.

"Ne žurimo jer želimo da budući plan uredimo temeljno i da na osnovu njega tražimo novac od relevantnih institucija kako bismo mogli da ga u predviđenim rokovima i realizujemo", naglasio je Jovanović.

Teritorija opštine Gračanica se prostire uglavnom u ravničarskom delu centralnog Kosova, dok je pod šumama svega 10 do 15 odsto površine, ali u izradi budućeg ekološkog plana treba da bude uključeno i ozelenjavanje površina.   

U cilju ozelenjavanja javnih površina, prošlog vikenda je dvadesetak volontera "Mlade aktivne Gračanice" i Omladinskog saveta u saradnji sa nekoliko međunarodnih organizacija organizovalo sadnju 220 različitih sadnica zimzelenog, listopadnog i ukrasnog drveća, među kojima su dominirali bor, divlji kesten, lipa, hibiskus, javor i jasen.

"Osim mesta rezervisanih za drvored, sadnice ćemo zasaditi i kraj novog groblja na Padalištu, a jedan broj ćemo podeliti i javnim ustanovama", rekao je Petar Đorđević u ime "Mlade aktivne Gračanice".

Pozdravljajući akcije mladih ljudi u cilju pošumljavanja, profesor Aleksandar Ćorac ističe da one ipak moraju da budu koordinisane i usaglašene sa ekološkom agendom.

"Akcije treba da budu jasno osmišljene i deo nečega što se zove ekološka strategija. Mora da se vodi računa o tome na kojim mestima se sadi drveće i koja je vrsta stabla u pitanju. Imamo situaciju da pojedine vrste dovode do zakišeljavanja zemljišta i nakon njih, na tim mestima ni jedna druga biljka ne može da  da se sadi", rekao je profesor Ćorac.

Podsetivši da je ekologija vrlo osetljivo područje delovanja, Ćorac je naglasio da treba težiti tome da se donese okvirni ekološki plan od stane stručnih ljudi, nakon čega će se u tom pravcu određene stvari realizovati.