Ristić: Zapad traži da zabranimo ruske medije, ali Srbija brani slobodu govora

Pitanje zabrane rada ruskih medija u Srbiji jedna je od uvek prisutnih tema u dijalogu sa Zapadom. Srbija je demokratsko društvo i ne želimo da građanima uskraćujemo informacije administrativnim merama, kaže u intervjuu za Sputnjik ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije Dejan Ristić.

Prema Ristićevim rečima, država ima poverenja u građane Srbije koji sami umeju da razluče šta je objektivna informacija, a šta dezinformacija.

"Ne želimo da razmišljamo i delujemo umesto njih. U slučajevima kada zakon predviđa, mi ćemo reagovati. Budući da za tim u ovom trenutku nema potrebe, želimo da razvijamo naše demokratske kapacitete, da negujemo slobodu govora, pluralizam", navodi Ristić dodajući da je srpski zakon o informisanju i medijima usvojen pre dve godine u dugotrajnom porođajnom procesu i da je jedan od najdemokratičnijih i najmodernijih u Evropi.

Rad na bezbednosti novinara

Govoreći o bezbednosti novinara, Ristić navodi da je još rano da se kaže da li je podatak da je u ovoj godini zabeleženo smanjenje ugrožavanja bezbednosti novinara za trećinu, pokazatelj trajnog smanjivanja.

"Da li je to željena naznaka poboljšanja u oblasti javnog informisanja kada govorimo o bezbednosti novinara u različitim aspektima te reči? Svakako jeste. Ono što ministarstvo radi od formiranja vlade jeste otpočinjanje, iniciranje i realizacija intenzivnog dijaloga sa svim činiocima na medijskoj sceni. Ono što sam inicirao kao ministar su desetine i desetine sastanaka sa rukovodiocima i članovima medijskih udruženja", kaže Ristić.

Za sada, sastanci su održani u Udruženju novinara Srbije, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, Društvu novinara Vojvodine, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, KOMNET-u i mnogim drugim od 76 udruženja koliko postoji u Srbiji.

"Insistiram na otvorenom, konstruktivnom dijalogu, bez rukavica. Nema tema o kojima ne može da se razgovara, nema sagovornika koji su poželjni ili nepoželjni - svi smo jednaki, svi treba da razgovaramo, da se dogovaramo i da radimo u javnom interesu. Moja ideja je da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija bude jedna od platformi za dijalog unutar medijske scene, ne jedina i ne najznačajnija. Mi to nudimo i mnogi naši partneri na medijskoj sceni su to prihvatili", kaže Ristić.

Ministarstvo ne mora da bude ni krovna organizacija za dijalog, već jedna od platformi gde će se razgovarati i ukazivati na ono što je dobro, i kako to razvijati, i ono što nije dobro, kako rešavati probleme kroz razvoj kratkoročnih srednjoročnih mehanizama.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija osuđuje svaki vid ugrožavanja bezbednosti novinara, ali podseća da pored prava postoje i obaveze, koje, kako Ristić kaže, proizilaze iz obaveza.

"Ministarstvo će nastaviti da insistira na kvalitetu medijskog sadržaja, profesionalizmu, objektivnosti, blagovremenosti, kako bi naši građani, na blagovremen i objektivan način bili upoznati sa onim što se dešava u zemlji, regionu, svetu ili njihovoj lokalnoj zajednici", napominje Ristić.

Prvi ministar na komemoraciji Milanu Pantiću

Bio sam ubeđen da je prisustvo ministra informisanja na komemoraciji povodom ubistva jagodinskog novinara Milana Pantića uobičajena, kaže Ristić.

Međutim, ispostavilo se da je on prvi resorni ministar koji je prisustvovao komemoraciji i to 23 godine nakon ubistva. Pantić je, podsećamo, ubijen ispred zgrade u kojoj je živeo 2001. i do danas ubice i nalogodavci nisu pronađeni.

"Kada su mi predstavnici više novinarskih udruženja skrenuli pažnju da bih bio prvi, rekao sam da se odazivam pozivu, da kao građanin Srbije imam ličnu potrebu, a tek onda i kao ministar, da budem 11. juna u Jagodini", objašnjava Ristić.

"Činjenica da sam prvi ministar informisanja koji je prisustvovao komemoraciji povodom ubistva jagodinskog novinara Milana Pantića, koji je ubijen 2001, a ubice do dan danas nisu pronađene, za mene je bila i lično i intimno vrlo važna", ističe.