Šatri: Ozbiljna opasnost da Kosovo uđe u 2026. bez usvojenog budžeta

Bivši ministar finansija Kosova Haki Šatri upozorio je da politička kriza koja je blokirala funkcionisanje Skupštine gura Prištinu ka budžetskoj krizi. Ako se ne razmatra budžet za ovu godinu, dovodi se u opasnost finansiranje brojnih projekata, dok bi priprema budžeta za 2026. mogla da propadne ukoliko se politička situacija uskoro ne reši, prenosi Kosova pres.

Šatri je izjavio da postoji ozbiljna opasnost da Kosovo uđe u 2026. godinu bez usvojenog budžeta, usled nefunkcionalnosti institucija i produžene političke blokade.

On kaže da se zakonski rokovi za pripremu budžeta za 2026. približavaju, ali da nema nikakvih znakova da Vlada ili Skupština rade na tome.

Prema njegovim rečima, nefunkcionisanje institucija direktno je uticalo na zaustavljanje ekonomskog razvoja, sprovođenje budžeta i pogoršanje životnog standarda građana.

„Postoje dva aspekta štete za budžet zbog ovog političkog zastoja, ove zbrke u kojoj se našlo Kosovo. Prvo, usvojeni budžet za 2025. ne može se u potpunosti sprovesti bez funkcionalnih institucija. Drugo, budžet za 2026. prema Zakonu o upravljanju javnim finansijama, koji predviđa vremenske rokove za pripremu budžeta za narednu godinu, još nije u pripremi. Do 30. oktobra budžet za 2026. mora biti dostavljen Skupštini. Ali, nemamo ni vladu koja ga priprema, ni Skupštinu koja ga usvaja… Ako se ovako nastavi, uz potpunu neodgovornost onih koji sebe nazivaju liderima ove zemlje, postoji ozbiljna opasnost da uđemo u 2026. bez usvojenog budžeta“, upozorava Šatri.

Podseća da je budžet materijalna osnova države – bez koje sve kolabira.

„Nema plata za policiju, vojsku, administraciju – ništa… Sprovođenje budžeta za 2025. se zaustavlja, osim plata i penzija koje se isplaćuju po inerciji. Kapitalne investicije i ostale isplate kasne, međunarodni sporazumi koji uključuju pomoć, donacije, razvojne programe – sve stoji“, kaže Šatri.

On ističe da je 2025. godina već izgubljena zbog institucionalne krize i fokusiranosti političke klase na unutrašnje sukobe.

„Dosadašnji zastoj, nadam se da neće trajati još duže, izuzetno je naštetio zemlji, naročito ekonomskom razvoju, realizaciji budžetskih investicija, prihodima koji dolaze bilo kroz donacije, strane ili privatne investicije iz inostranstva. Ova godina je potpuno izgubljena, jer smo prošli polovinu kalendarske godine, a ništa se nije pomerilo. Već četiri do pet meseci niko se ne bavi razvojnim pitanjima, životnim standardom građana, već samo političkim aferama, krivicom koja se prebacuje između bivše opozicije i bivše pozicije. Na ovaj način – krivica ostaje bez vlasnika, a štetu plaća Kosovo“, poručuje on.

Šatri je govorio i o cenama električne energije, koje su, prema njegovim rečima, negativno uticale na životni standard građana i troškove poslovanja preduzeća.

„Problem sa energijom je poseban i višeslojan. Poskupljenje električne energije uticalo je na životni standard građana, ali i na poslovanje firmi, jer u proizvodnji i biznisu trošak energije često čini i do 30 posto ukupnih troškova. Ovaj rast šteti konkurentnosti svih naših preduzeća. Sada firme bliske vladi trguju energijom – to je najpogodnije tržište za zloupotrebe, jer je dnevni, a kamoli godišnji promet veći od prometa zabranjene robe. Krivica se adresira u zavisnosti od pozicije u vlasti“, kaže Šatri.

On je takođe kritikovao odlazeću vladu zbog odnosa prema poslodavcima, navodeći da je poslovna klima znatno pogoršana.

„Preduzeća su od strane ove vlade bila potiskivana, bila su pod pritiskom, označavana kao oligarsi, viđena kao neprijatelji…Poslovna klima se pogoršala usled cene energije i mnogih drugih problema. Posledično, firme se gase ili sele u druge zemlje. To je uticalo i na povlačenje stranih investitora. I ono malo stranih investicija koje se pominju, uglavnom su ulaganja u nekretnine, naša dijaspora dolazi i kupuje stanove. Dakle, to su investicije koje veoma malo doprinose ekonomskom razvoju“, kaže Šatri.