Sitnica nekada bila kosovsko more, danas deponija

Reka Sitnica je najveća reka na Кosovu i Metohiji. Dugačka je 90 kilometara,a izvire u jugoistočnom delu Кosova i Metohije na planini Žegavac. Nekada bogata ribljim svetom, danas zapuštena, zaboravljena reka Sitnica, koja sve više izgleda kao potok, koji služi za odlaganje smeća i na koju je priključena kanalizaciona mreža.

Sitnica protiče kroz Radevo, koje se nalazi na oko 10 kilometara od Lipljana, a kako za Kosovo onlajn kaže meštanin tog sela Slobodan Joksimović, ta reka nadaleko poznata po bogastvu riba, za žitelje Kosova je predstavljala more i jezero, dok sada izgleda kao zapušteni potok.

Prema njegovim rečima, narod je nekada dolazio sa svih strana kako bi pecao na Sitnici, jer je predstavljala pravo riblje bogatsvo.

"Reka Sitnica je nekad za naše selo, ali i okolna, predstavljala pravo bogatstvo. Od Lipljana pa do mesta gde se uliva u Drenicu postojale su sve livade, reka se izlivala, pa se njive nisu obrađivale. Sitnica je bila najbogatija ribom od soma, šarana, štuke. Ljudi iz različitih krajeva su dolazi da pecaju, bilo je ribe na tone", priseća se Joksimović.

Međutim, kaže on, posle bombardovanja se sve promenilo, ulaganja u reke nije bilo, polako su pretvorene u kanalizacione mreže, na obodima reke smeće, trava i korov. 

Kako i sam Joksimović kaže, teško mu je da prođe pored reke, koja je nekada bila izvor lepote.

"Sada je  grozno da se samo prođe pored reke zbog kanalizacije koja je priključena u nju od Lipljana do Kuzmina, Drenice, sva sela su priključena u Sitnicu. Iako postoje bedemi prošle godine došlo je do poplava, a kada se voda povukla ostao je samo mulj. Svako selo ima priključenu kanalizaciju u reku, baca se smeće, neodržava se, plačem za Sitnicom što je ranije bila i na koji je red sada došla", rekao je Joksimović.

On napominje da su pecaroši do skoro dolazili i da je bilo riba, ali sada ni njih više nema jer nema ni ribe.

"Nema spasa za reku Sitnicu, nemamo kome ni da se obratimo. Teško je da će se ikada obnoviti riblji svet ukoliko se uradi pročišćenje reke, jer nema ni dovoljno vode, nema kiša, sada Sitnica ne liči na reku već na potok, nažalost", zaključio je Joksimović.

Direktor JKP "Ekologija" Dejana Dimitrijević smatra da je jedno od rešenja izgradnja sistema za pročišćavanje vode.

"Što se tiče naših reka, one više nemaju karakter i izgled reka, to su slivovi gde voda teča, znamo da nema ni riba ni žaba u njima. Jedno od rešenja da se rekama vrati izgled reke, životinjski svet, kada ne bi svi naši slivovi kanalizacija završavali u tim tokovima. Naravno da usled svih hemikalija koje ispuštamo kroz kanlizaciju taj sistem ne može da opstane. Ipak, mislim da je ova tema na nivou Vlade, jer je potrebno da se ozbiljna sredstva ulože u sisteme za priočišćavanje vode", kaže Dimitrijević.

On dodaje da je je ranijih godina bilo reči o sistemima za pričišćavanje voda, ali do dan danas ništa nije urađeno po tom pitanju.

"Neophodno je što pre preuzeti mere, jer ukoliko se današnja praksa nastavi, sve što nam je dato od prirode biće uništeno", zaključio je Dimitrijević.