Specijalni sud za mlade Albance rasistički, za Srbe hibridan

Zvaničnici Specijalizovanih veća tokom ove godine svakog su meseca boravili na Kosovu, a slično je bilo i prošle 2018. godine. Kroz program za komunikaciju i približavanje javnosti pod nazivom „Outreach“, uz konsultacije, javne tribine i diskusije, njihov cilj je informisanje kosovske javnosti o radu ovog suda, prenosi Radio Slobodna Ove nedelje je održano niz takvih diskusija sa albanskim studentima u okolini Prištine i sa srpskim studentima u Severnoj Mitrovici.

„Da li će se sud baviti i zločinima nad Albancima? Ja ovom sudu ne verujem, mislim da je u pitanju politika. Da li će i Srbi biti predmet istraživanja? Ovo je rasistički sud. Imali smo UNMIK, EULEX, i nisu ništa uradili po pitanju ratnih zločina. Kosovo je formiralo sud jer je moralo. Ja želim pravdu, bez obzira da li se radi o Albancima i Srbima. Ali, nije u redu da se kažnjavaju samo Albanci. Do sada su bili pozvani na razgovor samo Albanci, a ni jedan Srbin. Ko će odgovarati za zločine u zatvoru Dubrava?“, prokomentarisao je Jeton Kićina, student koledža Universum.

Bilo je i pitanja da, ako je ovo kosovski sud, zašto bi trebalo da ima sedište u Hagu? Šta se može očekivati od Specijalnog suda kad ni Ujedinjene nacije (UNMIK), ni misija EU na Kosovu (EULEKS) nisu doprinele rasvetljavanju ratnih zločina? Da li će se suditi samo kosovskim Albancima ili svim građanima i ko će biti odgovoran za masakre u Račku, Prekazu, za ubistvo porodice Adema Jašarija? Ovo su neka od pitanja koja su albanski studenti postavili zvaničnicima Specijalnih veća.

Sa druge strane pitanja srpskih studenata iz Severne Mitrovice bila su: zašto Haški tribunal nije međunarodni, već kosovski; šta porodice ratnih žrtava treba da urade da bi bile deo sudskog procesa; da li će pripadnici OVK koji su bili strani državljani tokom sukoba biti procesuirani; da li ovaj sud sarađuje sa srpskim tužilaštvom; da li će Aljbin Kurti, saradnik Adema Demaćija, biti predmet istrage i može li se neko braniti na sudu činjenicom da se njegovo ime ne pojavljuje u izveštaju senatora Dika Martija.

„Čim se spušta rang jednog ovakvog suda određenog za ratne zločine na neki nacionalni nivo, ili paranacionalni kada je Kosovo u pitanju, automatski se i u očima javnosti gubi značaj, vrednost, relevantnost jednog takvog suda. Koliko će uopšte jedan takav sud stvoriti ozbiljan utisak u javnosti? Da ne pričamo o tome da će možda biti hibridna pravda koju će takvo hibridno osoblje stvoriti“, kazao je student Miloš Damjanović.

„Pregovori EU i Kosova rezultirali su time da sud bude kosovski, ali sa međunarodnim osobljem, dok se za sedište u Hagu odlučilo pre svega zbog njegove osetljive prirode“, kazao je Majkl Dojl, koordinator programa „Outreach“. Uveravajući prisutne da će Sud raditi na osnovu međunarodnog humanitarnog prava.

Na osnovu zakona, tužilaštvo i veća mogu stupiti u bilateralne sporazume sa državama ili organizacijama. Nisu mogli da pruže informacije o samim istragama i mogućim optužnicama, ali je Solene Moutier iz „Outreach“ programa objasnila da se četiri elementa uzimaju u obzir kada su istrage i suđenja pred ovim sudom u pitanju: kakav je zločin, kada je počinjen, gde i ko ga je počinio i ko je bio žrtva?

„Zločini moraju biti počinjeni ili započeti na Kosovu u periodu od januara 1998. do decembra 2000. Sud ima jurisdikciju nad onima koji su počinili zločine ili bili žrtve, državljani su Kosova ili bivše Jugoslavije. To važi i za one koji aktuelno imaju državljanstvo neke druge države“, zaključila je Moutier

Sud omogućava i učešće žrtava u procesu, ali onda kada optužnice budu bile javne. Svako ko želi da bude deo sudskog procesa, mora da dokaže da prolazi kroz određene posledice kojima je doprineo zločin iz optužnice. Naglašeno je da će sud goniti pojedince, a ne organizacije ili slično. Moutier je izjavila i da je zaštiti svedoka jedan od glavnih prioriteta Suda

„Neki smatraju da sud nije fer, neki su zabrinuti da se neće zadovoljiti pravda za sve žrtve zato što je naš mandat ograničen. Mislim da kritičkih glasova ima na sve strane, što je i fer, ali ono što cenimo jeste da ljudi žele da dobiju informacije, bez obzira šta misle o Sudu. Do sada je većina izrazila spremnost da se sastane s nama“, izjavila je za Radio Slobodna Evropa portparolka suda, Angela Griep.

Pred Specijalizovanim tužilaštvom u Hagu od januara traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka. Optužnica još uvek nema.