Stručnjaci: Upitna digitalna bezbednost Kosova

Napad na centre podataka u Rusiji pokazao je koliko lako digitalne usluge mogu biti prekinute kada se ošteti infrastruktura na kojoj se zasnivaju. To je izazvalo zabrinutost među stručnjacima, koji iznose rezerve o bezbednosti digitalne infrastrukture Kosova i njenog obnavljanja u slučaju ozbiljnijeg sajber napada.

Od 8. do 11. oktobra, ukrajinski napadi dronovima pogodili su tri centra podataka ruskog giganta Jandeksa, prekinuvši digitalne usluge i pogodivši kompanije koje su se oslanjale na njegovu infrastrukturu.

Kako oštećenje nekoliko zgrada može da izazove tako velike prekide i koliko je Kosovo spremno za sličan incident?

Dva stručnjaka koje je intervjuisao Radio Slobodna Evropa izrazila su zabrinutost zbog sposobnosti institucija da obnove digitalne usluge nakon ozbiljnih oštećenja.

Lične informacije građana

Na Kosovu se većina institucionalnih podataka čuva u „Državnom centru podataka“, dok se deo nalazi i na serverima pojedinačnih institucija, kaže bivši direktor Agencije za informaciono društvo (ASHI) Kujtim Gaši.

Prema uredbi iz 2016. godine, rezervne kopije javnih elektronskih registara moraju da se čuvaju u tom centru.

Ti podaci obuhvataju lične informacije građana, a omogućavaju i funkcionisanje digitalnih usluga, poput portala e-Kosova, putem kojeg građani podnose zahteve za različita dokumenta i ostvarivanje prava.

Ako ovaj centar bude oštećen u sajber napadu, požaru ili usled prekida snabdevanja električnom energijom, postoje dva rizika - prekid digitalnih usluga, poput onih koje se pružaju putem portala e-Kosova, i gubitak podataka ukoliko ne postoje upotrebljive rezervne kopije.

Zbog toga su potrebne rezervne kopije informacija i još jedan, fizički odvojen centar, koji može da obnovi funkcionisanje sistema. On je poznat kao Centar za oporavak od katastrofa (DRC). 

Problemi u vanrednim situacijama

U septembru 2025. godine, Nacionalna kancelarija za reviziju (ZKA) utvrdila je da ASHI nije bila spremna da u vanrednim situacijama obnovi elektronske usluge platforme e-Kosova.

Prema navodima ZKA, nije postojao dokumentovan i testiran plan za oporavak sistema, nije bilo funkcionalnih rezervnih centara, a postojeće rezervne kopije bile su nedovoljne za pouzdan i pravovremen oporavak.

Revizori su utvrdili i zastarele bezbednosne politike, nedostatak procedura za ograničavanje pristupa sistemima i slabosti u kontroli prijava i plaćanja. Dali su ukupno 15 preporuka.

Gaši kaže da je projekat izgradnje Centra, zajedno sa lokacijom i sredstvima, bio završen tokom njegovog mandata, 2020. godine, ali da je kasnije obustavljen.

„Bez standardizovanog DRC, obnova usluga nakon ozbiljnog incidenta ostaje neizvesna“, kaže on.

Prema njegovim rečima, postoje određeni ograničeni kapaciteti za rezervne kopije na odvojenim lokacijama, ali su to improvizovana rešenja koja ne ispunjavaju tražene standarde.

Ipak, revizijom su obuhvaćeni e-Kosova i sistemi povezani sa uslugama koje ona pruža, a ne bezbednost data centra u celini. Izveštaj ne dokazuje da su podaci građana kompromitovani.

Da li je Kosovo spremno za veću digitalizaciju?

Ministar za digitalizaciju i javnu upravu Ljuljezon Jagdžiju najavio je modernizaciju vladine infrastrukture, razvoj klaud tehnologije za čuvanje i obradu podataka u zajedničkoj infrastrukturi, kao i upotrebu veštačke inteligencije.

Stručnjak za sajber bezbednost Atde Ljilja upozorava da širenje usluga mora da bude praćeno jačanjem zaštite.

„Nije dovoljno da imamo zakone, strategije i bezbednosne politike samo na papiru“, kaže on.

Prema Ljiljinim rečima, klaud tehnologija može da poveća efikasnost, ali koncentrisanje velikog broja usluga u istoj infrastrukturi znači da jedan incident može istovremeno da pogodi više institucija.

Gaši dodaje da slučaj Jandeksa pokazuje da nije dovoljno odrediti gde se podaci čuvaju, već se mora garantovati mogućnost njihovog oporavka i nastavka pružanja usluga nakon incidenta.

Zbog svega toga, ostaje nejasno koliko brzo bi Kosovo moglo da obnovi digitalne usluge nakon ozbiljnog incidenta.