Stručnjaci: Klimatske promene i delovanje čoveka glavni uzroci poplava

Pored klimatskih promena, jedan od glavnih faktora koji je uticao na poplave na Kosovu je i čovek, kao posledica nekontrolisanih intervencija i nedostatka adekvatnog planiranja, ocenili su stručnjaci.

Stručnjak za zaštitu životne sredine Iljir Morina rekao je da je situacija sa poplavama bila veoma teška i da je prevazišla sve slučajeve u poslednjih deset godina. Prema njegovim rečima, glavni uzroci su velike klimatske promene i delovanje čoveka.

Morina je naglasio da su loše planiranje, bespravna gradnja, legalizovani objekti izgrađeni na neadekvatnim lokacijama, kao i nedostatak građevinskih kriterijuma, direktno uticali na ovakvo stanje. Naveo je da većina pogođenih sela nema građevinske dozvole, kriterijume niti angažovane odgovarajuće inženjere, ističući da se ne bi smelo graditi na površinama oko reka.

„Danas smo u stanju potpune kataklizme. Umesto da se gradi na uzvišenjima, mi se ponašamo kao u srednjem veku. Svuda su ljudi izbegavali rizik od poplava, ostavljali reke da slobodno teku i koristili ih čak i u turističke svrhe, dok smo na Kosovu, zbog višegodišnje nebrige i neefikasnosti nadležnih organa, dovedeni u ovu situaciju“, rekao je Morina gostujući na RTK live.

Dodao je da se klimatske promene intenziviraju i da će se Kosovo sve više suočavati sa prirodnim problemima, naglasivši da su uništeni prirodni resursi, rečni tokovi, da su vršene velike seče šuma, eksploatacija kamenoloma, kao i nova gradnja bez ikakvih kriterijuma.

Profesor sa Građevinskog fakulteta Ljavdim Osmanaj rekao je da, osim klimatskih promena, veliki problem ostaje i ljudski faktor. Istakao je da su krčenje i seča šuma među glavnim uzrocima, jer voda koja padne u gornjim tokovima reka brže otiče i izaziva poplave.

Dodao je da nekontrolisana urbanizacija u gradovima, nedostatak parkova i prostora koji mogu da apsorbuju vodu, kao i problemi sa fekalnom i atmosferskom kanalizacionom mrežom, koja je u mnogim slučajevima zajednička, dodatno pogoršavaju situaciju.

„Ljudski faktor je snažno uticao, počevši od samog izvora. Ako uzmemo u obzir krčenje šuma, odnosno seču šuma, to je vodeći problem, jer sva količina vode koja padne na gornje površine rečnih tokova automatski počinje da nadolazi. Kada ta velika količina stigne u gradove, suočava se sa neadekvatnom urbanizacijom, jer imamo veoma malo parkova i prostora koji mogu da apsorbuju tu količinu vode. Drugi izražen problem je fekalna i atmosferska kanalizaciona mreža, jer, nažalost, te dve mreže imamo spojene“, rekao je Osmanaj.

Osmanaj je takođe naveo eksploataciju šljunka i peska, kao i odlaganje otpada i inertnog materijala uz rečne obale, kao dodatne faktore koji direktno utiču na nastanak poplava.