Promovisana monografija „Kosovska kotlina kroz vekove – Lipljan sa okolnim selima“

Monografska publikacija „Kosovska kotlina kroz vekove – Lipljan sa okolnim selima“ autora Jovana Kostića, promovisana je danas u Domu kulture Lipljan sa sedištem u Donjoj Gušterici, u saradnji te institucije sa Muzejom žrtava genocida u Beogradu.

Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina objasnio je da se ta nacionalna ustanova kulture bavi proučavanjem Drugog svetskog rata i negovanjem kulture sećanja na stradanje srpskog naroda od 1941. do 1945. godine, te da se trude da obuhvate sva srpska stradanja tokom Drugog svetskog rata.

„U prethodnih nekoliko godina se zaista trudimo da budemo prisutni na prostoru Кosova i Metohije, kako kroz promociju knjiga, tako i kroz organizovanje brojnih dešavanja, projekcije dokumentarno-igranih filmova, organizaciju izložbenih postavki i tako dalje. Izuzetno nam je zadovoljstvo što smo ovde na promociji našeg novog izdanja i što se autor odazvao i potrudio da dođe i ispriča vam njegovo viđenje i proces rada na ovoj značajnoj publikaciji. Zahvalljujem se i istoričaru Aleksandru Gudžiću iz Doma kulture Gračanica i politikologu Stefanu Filipoviću iz Arhiva Кosova i Metohije“, rekao je Arbutina.

Istoričar Aleksandar Gudžić istakao je da treća knjiga Jovana Kostića hronološki prati period od 1941. godine, i da se autor veoma potrudio da popiše imena svih žrtava tokom Drugog svetskog rata.

„Ova knjiga nadomešćuje naše neznanje i nepoznavanje istorije ovog kraja tokom Drugog svetskog rata. I zaista treba pohvaliti autora na uloženom trudu. Lokalna istorija je negde zanemarivana u nauci i istoričari se ne bave lokalnom istorijom. Zato ovaj poduhvat danas utoliko više dobija naznačaju. Knjiga je dobar izvor i za promenu demografske strukture koja je nastala nakon Drugog svetskog rata na ovom prostoru, tako da knjigu vredi pročitati, a Jovan Кostić je svoj dug prema zavičaju ovim knjigama odužio“, kazao je Gudžić.

Stefan Filipović iz Arhiva Kosova i Metohije poručio je da se malo govori o značaju Kosovske kotline u Staroj Srbiji.

„Кada govorimo o Kosovskoj kotlini možda ću biti malo i subjektivan, ali, bojim se da je to tačno, niko i ništa manje nije pisao o ovim kosovskim selima u našoj istoriografiji. Кada se piše o Кosovu, svi će se odmah dohvatiti Nemanjićke Metohije, što je normalno i realno, pisaće se o Dečanima, o Prizrenu, o Bogorodici Ljeviškoj. Pomenuće Gračanicu kao prelep srpski manastir kralja Milutina i eventualno će pomenuti Nerodimlje kao neko ukleto mesto gde su nekada bili Nemanjići, ali niko vam neće reći da se u Nerodimlju nalazila najstarija škola na srpskom jeziku u Staroj Srbiji. Niko vam neće reći  da je Donja Gušterica najveće srpsko selo u Staroj Srbiji do oslobađenja 1912. godine“, naglasio je Filipović.

Autor monografske publikacije „Kosovska kotlina kroz vekove - Lipljan sa okolnim selima“ Jovan Kostić istakao je da se trudio da prikaže istinu o najvažnijim događajima u Kosovoskoj kotlini, ali da je ostalo još mnogo toga da se istražuje.

„Nikako ne smatram da sam u ovome radu izneo sve što je trebalo poznati niti je to bilo moguće, a možda sam izostavio i po nešto što nije bilo potrebno. Ali je nesumnjivo da sam težio da bar približno otkrijem istinu o najvažnijim događajima u Кosovskoj kotlini u doba Drugog svetskog rata. Zato ni u ovome rukopisu nije sve završeno, niti savršeno. Jer još ima događaja koji nisu mogli biti sasvim pouzdano objašnjeni i osvetljeni, i ostalo je još mnogo toga da se istražuje, otkriva, proverava, novim činjenicama dopunjuje. To ostavljam svojim naslednicima koji dolaze, ako su zainteresovani“, naveo je Kostić.

Ova monografska publikacija objavljena je u okviru muzejske edicije „Sine ira et studio“.