Izložba o Deni Debeljkoviću u Lipljanu: Glas iz prošlosti koji opominje da nastavimo njegovim putem

U Osnovnoj školi „Braća Aksić“ u Lipljanu danas je otvorena izložba „Dena Debeljković (1858-1915) lipljanski učitelj i paroh u arhivskim dokumentima“ autora Nemanje Dimitrijevića, a nakon toga održana je i tribina na temu „Veliki rat na Kosovu i Metohiji“. Izložba je priređena je kako bi se javnost podsetila i upoznala sa životom i stradanjem znamenitog lipljanskog učitelja i paroha.

Autor izložbe Nemanja Dimitrijević, iz Arhiva Kosova i Metohije, istakao je da je povod za izložbu obeležavanje 110 godina od stradanja lipljanskog paroha Mladena Dene Debeljkovića. 

Dodao je da je na 20 izložbenih panoa prikazano oko 70 dokumenata i 10 fotografija, a da je sama izložba podeljena u tri segmenta.

„Takođe, jedan od važnih povoda za današnju izložbu jeste da svi mi koji smo iz Beograda, Smederava, Leposavića, Mitrovice, Štrpca i Gračanice budemo prisutni u Lipljanu da obeležimo Denino stradanje, ali i da budemo sa našim narodom u Lipljanu, sa Lipljancima koji žive u izuzetno teškim okolnostima. U tom smislu, naše okupljanje ovde je i zbog Dene, ali i onoga što je Dena radio. I mi ovim našim okupljanjem čuvamo Lipljan tako što pružamo podršku našem narodu u Lipljanu“, rekao je Dimitrijević.

Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković istakao da bi svi trebalo da kroz rad i delo Dene Debeljkovića mnogo lakše razumeju sadašnjost i izvuku pouku za budućnost.

„Kod Dene su ključne tri stvari za opstanak našeg naroda na ovim prostorima – obrazovanje, vera i patriotizam. Njegov patriotizam se nikada i nigde nije ogledao na rečima, već na delima. On je svojim radom gledao da zabeleži i da zapiše sve ono što je najvažnije da ostavi svojim pokolenjima. I zahvaljujući tome mi i jedan vek nakon njegove smrti znamo spisak parohijana lipljanskih 1912. godine, znamo koliko je novorođenčadi rođeno u Dobrotinu, Lepini, Skulanevu, Radevu.. Gledajući njega treba da se zapitamo svi mi, da li činimo danas dovoljno na tom polju da zapisujemo i da zabeležimo da ostane za večnost kao što je to radio Dena Debeljković i pitam se da li će za sto godina neko znati kako je živelo srpsko stanovništvo Lipljana i okoline od recimo 1999. godine do 2025. godine“, naveo je Marković.

U ime domaćina koji je ugostio izložbu, Osnovne škole „Braća Aksić“, Vladimir Smiljić poželeo je dobrodošlicu meštanima Lipljana, kao i stanovnicima okolnih naselja, koji, kako je dodao, opstaju i ostaju na Kosovu, uprkos svim nevoljama i nedaćama.

„Podsetiću vas da je naša škola ove godine proslavila 160 godina postojanja, i da predstvlja jedinu srpsku obrazovnu instituciju koja se održala u urbanim sredinama na Kosovu i Metohiji. Naša škola se izuzentno trudi da sve učenike upozna sa likom i delom Mladena Dene Debeljkovića, kako na časovima istorije, tako i putem različitih pisanih sadržaja, monogorafija, ali i putem digitalnih zapisa“, naveo je Smiljić.

Smiljić je poručio da lik i delo Mladena Dene Debeljkovića treba da bude svima uzor i ogledalo, posebno najmlađem naraštaju.

„Kako bi shvatili kakve životne ideale treba da slede, od školovanja, podizanja svojih intelektualnih vrednosti, očuvanja kulturne baštine i tradicije, datih nam od naših predaka, i naravno stalna borba za očuvanje naše pravoslavne vere, koji je i sam Dena ima tokom svog života, boreći se protiv grčkih fanariota, bugarske egzarhije, islamizacije, a najvećim delom i protiv albanizacije. Mi danas, skidamo jedan veo zaborava sa lika i dela Dene Debeljkovća i ovakvi kulturni događaji treba da nam budu podstrek svima, da shvatimo koliko su bili napredni naši preci, a mi danas i mlade generacije, da ponovo budemo na tom nivou koji se od nas očekuje“, rekao je Smiljić.

Viši naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu Priština-Leposavić Aleksandar Pavlović otvorio je izložbu i tom prilikom istakao da ona ne govori samo o Deni Debeljkoviću, već o ulozi škole i crkve na prelazu iz 19. u 20. vek, na očuvanju identiteta i istrajavanju Srba na ovim prostorima. 

„Ova izložba ne samo da govori o liku i delu Dene Debeljkovića, već otkriva širi kontekst, delovanja svih učitelja i sveštenika u ovom vremenu toliko osetljivo za srpski narod na ovim prostorima, ispunjenom pritisicima i svim drugim nedaćama. Ipak, iako je Dena Debeljković živeo u ovom vremenu, njegovo delo odzvanja do današnjeg dana. Njegovo delo je glas iz prošlosti koji nas opominje, ali i obavezuje da mi, makar mali deo, kao i on, nastavimo putem koji je on gradio, i da zalaganjem za pisanu reč sa svedočenjem svim događajima kojima prisutvujemo damo i sami doprinos, našim istrajavanjem na ovim prostorima i očuvanjem našeg identiteta“, poručio je Pavlović.

Izložbi je prisustvovao i potomak Dene Debeljkovića, kao i predsednik Privremenog organa opštine Lipljan Milan Joksimović.

Nakon svečanog otvaranja izložbe, usledila je tribina na temu „Veliki rat na Kosovu i Metohiji“, na kojoj su govorili dr Jovan J. Aleksić, docent i Luka Jovanović asistent sa Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i Aleksandar Gudžić, istoričar i urednik tribinskog programa Doma kulture „Gračanica“.

Denu Debeljkovića su 11. novembra 1915. godine bugarski vojnici na prevaru doveli u obližnje selo Suvi Do gde su ga svirepo ubili, odrubivši mu glavu.  

Lipljanski učitelj i sveštenik, nacionalni borac Mladen Dena Debeljković sahranjen je između dveju crkava u Lipljanu – Vavedenja Presvete Bogorodice i Svetih Flora i Lavra.
Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.