U prisustvu više hiljada vernika, manastir Visoki Dečani proslavio slavu Svetog kralja Stefana

Manastir Visoki Dečani jedan je od četiri manastira na Kosovu i Metohiji koji se nalazi na listi svetske kulturne baštine Uneska danas je, u prisustvu više hiljada vernika, proslavio svog ktitora, Svečana proslava ktitora Visokih Dečana, Svetog kralјa Stefana, navodi se u saopštenju eparhije raško-prizrenske SPC.

Arhijerejsku liturgiju predvodio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije uz sasluženje episkopa dizeldorfskog Grigorija, raško-prizrenskog Teodosija, budimljansko-nikšićkog Metodija i novobrdskog Ilariona.

Kako se navodi u saopštenju eparhije, sa vladikama je sasluživalo i više od 40 sveštenoslužitelјa iz više eparhija Srpske pravoslavne crkve, kao i uz sasluživanje sveštenoslužitelјa iz svetogorskog manastira Simonopetre, i arhimandrita Nektarija Serfesa.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije istakao je da je suština i snaga srca u duhovnom životu naroda, podsećajući da je Bog taj koji gleda na srce i usmerava svoje blagoslove prema onima čija srca kucaju u skladu s njegovom volјom.

„Bog gleda na srce i biće ovome narodu po njegovome srcu. Jer je srce najvažnije. Kada lјudi govore ostavite osećanja ostavite istoriju, ostavite te vaše narodne priče i predanja, budite racionalni i pragmatični… Budite sigurni da oni vas ne žele kao prijatelјe i kao pune i prave ličnosti, nego hoće da vas obogalјe. Čovek nije samo razum i nije samo um nego je i srce. Prema Svetom Pismu, srce je centar čovekovog bića, Bog gleda na srce, sudi i daruje na molitve i vapaje srca našega. A naše je srce ovde. Ispunjeni smo danas velikim Božijim blagoslovima i milostima od svetoga kralјa Stefana Dečanskoga. Ovaj je sabor naše veliko ukreplјenje. Jer u našem zajedništvu, našoj zajedničkoj molitvi je naša velika sila koja preporađa celo naše biće i ceo svet. Posebno smo se obradovali što smo videli da Eparhija Raško-prizrenska, Vladika Teodosije, iguman Sava, igumani i ostala bratija i verni narod živi punim životom, da nije posustala noseći krst svoga naroda i krst Gospodnji, koji je snaži i daje silu da ide napred“, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Mitropolit Joanikije je u svojoj besedi istakao da ovaj događaj označava duboko ukorenjeno osećanje i misao srpskog naroda, pokazujući da su svi oni deo istog korena, korena koji je rodio svetoga Stefana Dečanskog.

„ Ovaj sabor se sabrao iz svih srpskih zemalјa, iz Srbije, Crne Gore, Hercegovine, ali i mnogo šire. Došli su nam i braća svetogorci. Došao nam je i otac arhimandrit Nektarije iz Grčke pravoslavne crkve iz Amerike i mnogi drugi. Vidimo gde je srce našeg naroda. Danas su se ovde sabrali sa severa, juga, istoka i zapada u veliku lavru, manastir Dečane kao na svoj izvor. Pokazujemo da smo grane iz svetoga korena Nemanjića. Da smo grane iz tog korena koji je rodio svetoga Stefana Dečanskog. Svi smo mi negde u toj lozi. Ta loza nije samo po krvi nego je mnogo više. Vidimo dakle gde je osećanje, gde je misao i gde je srce srpskog naroda. Ovde na Kosovu i Metohiji, posebno u Pećkoj Patrijaršiji, Visokim Dečanima, Deviču, Ljeviškoj i ostalim svetinjama, zadužbinama naših kralјeva i careva, koji su nam ih ostavili, kao sveto zaveštanje, da ih čuvamo zapravo, da one čuvaju nas. Da nas hrane nebeskim hlebom i danas oplemenjuju, da nas u duhu svetom i bratskoj lјubavi sjedinjuju“ kazao je mitropolit Joanikije.

Episkop dizeldorfski Grigorije je u svom obraćanju izrazio značaj manastira Visoki Dečani kao mesta gde se istok i zapad susreću, pozivajući na međusobno dopunjavanje i zajedništvo.

„Dragi oče igumane Savo, draga braćo i sestre, nema bolјeg mesta za nas pravoslavne Srbe na kojem bismo mogli biti danas. Nema bolјeg mesta na kojem smo mogli čuti Sveto Jevanđelјe. Jevanđelјe koje kaže, nije veći sluga od gospodara, ako mene goniše i vas će goniti. Nema bolјeg mesta, braćo i sestre, od Kosova i Metohije, jer smo se sabrali sa svih strana sveta. Verovatno gonjeni, praćeni, potiskivani onom procenom, lјudskom težnjom, da saznamo odakle smo, ko smo i kuda idemo. Svi smo danas došli, kao što kaže car i prorok David, kao ono kad jelen trči na izvore voda da ugasi neutolјivu žeđ, izvor za sve nas koji se nazivamo pravoslavnim hrišćanima i pripadamo Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, nalazi se ovde u Pećkoj Patrijaršiji. Ako nas neko pita odakle smo? Svako od nas može da kaže: Ja sam iz Pećke Patrijaršije. Ako nas neko pita ko ste? Mogli bismo da kažemo da smo iz Dečana. Ako nas neko pita šta su vam ti Dečani? Mogli bismo da kažemo: To je ono mesto gde su se zagrlili istok i zapad. Na najčudesniji način zagrlili su se umetnošću. Sve ono što je veština i dostignuće zapadne umetnosti možete videti ako stanete napolјu, ispred Dečana. A ono što je iznutra to je dostignuće pravoslavnog istoka i tu se zagrlila ta veština sa toplinom. Takvi bi trebali da budemo mi na ovim prostorima, gde bi trebali ne da guše jedno drugo, nego kao što je ovde u Dečanima, da grle i dopunjavaju nedostatke jedan drugog“, rekao je u besedi pred prisutnim vernicima Vladika Grigorije.

Vladika Grigorije podsetio je na važnost duhovnog ispunjenja, ističući da je čovek bez duha ništa, dok je duh svetitelјa svetilnik za celo čovečanstvo.

„Draga braćo i sestre, na kraju kao vrhunac, ne kao poslednje, nego najvažnije, da pomenem da smo se sastali ovde oko kivota svetog kralјa Stefana Dečanskog. Sastali smo se oko kivota u kome leži on, koji je ispunio jevanđelјe. U kome leži kralј, koji je bio vitez i koji je sigurno znao da barata mačem, kao što su kralјevi u njegovo doba znali. Ali on je vratio mač u korice i čuo reč jevanđelјa i rekao: Neću biti vitez mača, nego vitez duha. I to ne bilo kog duha, i neću da težim da steknem ovu ili onu duhovnu moć, nego ću imati samo jedan cilј, samo jedno želјu i jedno nastojanje, a to je da se ispunim Duhom Svetim. Jer, kada dođe Utešitelј, on će vam posvedočiti za mene. I vi ćete posvedočiti kaže današnje jevanđelјe, braćo i sestre, nama. Ako je neko već vekovima svedok ove istine onda je to Sveti kralј Stefan Dečanski“, rekao je Vladika Grigorije.

On je besedu zaklјučio snažnim apelom za molitvu, tražeći blagoslov Duha Svetog kako bi vernici mogli biti svedoci istine i svedoci današnjeg vremena.

„Rekao sam na početku da smo danas došli ovde da se pitamo odakle smo i ko smo? Ali nećemo vas ostaviti bez odgovora na pitanje kuda idemo, čemu težimo, šta to danas mi ovde radimo? Prizivamo, ištemo, molimo da dođe da se useli u nas Duh Sveti i da spali trnje naših sagrešenja, da nas ohrabri, uteši i oživi. Da bismo mogli da posvedočimo istinu i njemu da se zahvalimo što nas je ispunio sobom, tj. istinom. Kada smo ulazili u ovu crkvu jutros, Vladika Teodosije reče: ‘Nikad nije bilo ovoliko naroda na slavi’. Još dodade: ’Što je veća nevolјa to je više naroda i to je bolјi narod’. Pošto je čovek logično biće pomislih: ’Stvarno bi trebalo da blagosilјamo naše neprijatelјe, da ih blagosilјamo i ne kunemo jer nas evo u ovoja čudesni božanski hram uteraše’. Braćo i sestre to nije na prvom mestu. Na prvom mestu je što je čovek bez Duha ništa, prah i pepeo. Čovek ispunjen Duhom Svetim je svetilnik i svetitelј, on je svedok i svedočanstvo. Zato ste, braćo i sestre, danas svi vi u ovom svetom hramu sabrani, da zajedno sa ovim svetitelјima na freskama, sa našim mitropolitom koji predvodi ovu svetu službu. Nismo tu da saznamo ko smo i šta smo već da se uputimo tamo gde treba da idemo. To nećemo moći bez Duha Svetoga. Zato njega prizivamo, njemu se molimo i njemu se klanjamo, njega danas ištemo, braćo i sestre. Ako se to dogodi onda nema ništa na ovom svetu, što važnije i što je pretežnije za nas danas. Da Bog daruje vama svima ono što dobro želite, da vam daruje ispunjenje svake dobre želјe ali više od svega, da ispunjeni Duhom Svetim budete svedoci ove današnje istine“, rekao je vladika dizeldorfski Grigorije.

Na malom vodu Episkop Teodosije odlikovao je trojicu jeromonaha činom protisinđela: jeromonaha Petra iz Visokih Dečana, kao i Nikitu i Isidora, jeromonahe i profesore Bogoslovije u Prizrenu.

Vladika Teodosije naglasio je posebnu čast koja je ukazana trojici jeromonaha iz Dečana i Prizrena, ističući njihov doprinos crkvenom životu i obnovi bogoslovije u Prizrenu.

„Prečasni oci i prepodobne sestre monahinje, profesori i učenici Bogoslovije, draga braćo i sestre na današnji praznik svetoga kralјa mučenika, čiji spomen slavimo, na Liturgiji, imali smo tu čast i radost da trojicu jeromonaha naše crkve, naše Eparhije oca Petra iz Dečana i oca Nikitu i Isidora iz manastira Svetih Arhangela u Prizrenu a inače oni su profesori prizrenske Bogoslovije, da ih unapredimo, da ih odlikujemo činom protosinđela. Da stoje ispred prezvitera crkve naše, onako kako su od mladosti svoje poželeli i pošli za Hristom i primili monaški čin ovde u našim svetinjama na Kosovu i Metohiji i svoj život posvetili Bogu, ovim svetinjama i crkvi Božjoj, da nastave revnosno i dalјe sa služenjem. Usudio bih se da kažem da su otac Petar, otac Nikita i otac Isidor stubovi Manastira Dečani i naše Bogoslovije obnovlјene u Prizrenu. Neka ih Gospod blagoslovi, osnaži i uputi i na još veću revnost i još uzvišeniju lјubav u Gospodu kako bi služili crkvi njegovoj i rodu našem“, rekao je Vladika Teodosije.

Na bdeniju uoči praznika svetog kralјa Stefana Dečanskog, vladika Teodosije zamonašio je dečanskog iskušenika Boža Kneževića, dajući mu novo monaško ime Amfilohije, po svetom Amfilohiju Makrisu velikom duhovniku sa ostrva Patmos.