Udruženje novinara Kosova: Kurtijeva "digitalna vojska“ na frontu protiv medija

Predsednik Udruženja novinara Kosova Džemajl Redža poručio je povodom Svetskog dana slobode medija, da je "digitalna budnost" ljudi na vlasti, povezanih sa vladom ili njenim pristalicama, prisutna na svim društvenim platformama i koristi se za omalovažavanje novinara koji su kritični prema Vladi, ali i drugih protivnika, piše RSE.

Kako dodaje, svako ko se ne slaže sa politikom kosovskog premijera Aljbina Kurtija i vlade koju vodi, "rizikuje da bude ocrnjen i diskreditovan na internetu".

"Ovo je za žaljenje i naš stalni poziv je da Vlada traži da se ove kampanje prekinu. Imamo razloga da verujemo da oni mogu, u nekim slučajevima, biti organizovani i orkestrirani, ali, u većini slučajeva, počinju od profila koji može imati veću popularnost, a zatim ih, naravno, nastavljaju drugi profili koji dele ista razmišljanja kao oni koji su započeli kampanju“, kaže Redža za program Ekspoze Radija Slobodna Evropa.

Iz Vlade Kosova odbili su da komentarišu ovakve izjave, međutim, Pokret Samoopredeljenje ih je odbacio.

"Optužbe Udruženja novinara Kosova na račun premijera, po našem mišljenju, su neosnovane. Oni moraju da snose teret dokazivanja, jer postoji nesklad između optužbi i situacije na terenu. Republika Kosovo, tokom ove tri godine koliko je Samoopredeljenje na vlasti, zabeležila je značajan napredak u pogledu unapređenja prava i slobode izražavanja“, rekao je portparol Samoopredeljenja Arlind Manjhuka.

Za razliku od njegove stranke, nekoliko međunarodnih izveštaja potvrđuje da se Vlada Kosova meša u medijsku sferu.

Fridom Haus je prošlog meseca objavio izveštaj o slobodi medija, gde je, u stvari, naveo niz problema sa kojima će se novinari na Kosovu suočiti 2023. godine.

"Uprkos činjenici da Kosovo ima raznolik medijski pejzaž, generalno, sloboda govora i izražavanja je donekle ograničena... Mnogi mediji oklevaju da se angažuju u kritičkom izveštavanju o Vladi. Novinari i mediji nailaze na nekoliko prepreka – od nedostatka bezbednosti na napetom severu Kosova do omalovažavajućih klevetničkih kampanja od strane Vlade”, saopštio je, između ostalih, Fridom Haus.

Američki Stejt department je u svom izveštaju o ljudskim pravima, takođe objavljenom prošlog meseca, citirao Udruženje novinara Kosova da su "vladini zvaničnici, uključujući premijera i članove vladajuće stranke, učestvovali u kampanjama klevetanja kako bi podrivali poverenje javnosti u medijima".

Abit Hodža, profesor Univerziteta Agder u Norveškoj i istraživač medija, kaže za RSE da postoje jaki razlozi da se veruje u postojanje "digitalne vojske" na Kosovu.

"Prvo, postoje neki vrlo tačni izvori, bivši zvaničnici pokreta Samoopredeljenje, koji potvrđuju postojanje grupe koja ima određenu digitalnu budnost prema ljudima koji se ne slažu sa politikom vlade. Drugo, postoje grupe za koje se vidi da ih organizuju ljudi koji su na neki način povezani sa vladom. Ovde govorim o grupama na Fejsbuku koje imaju za cilj da ocrne žene u politici i ljude koji se ne slažu sa raznim javnim pitanjima na Kosovu“, kaže Hodža.

Još u martu, Đorđe Bojović, savetnik Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, rekao je da je bio meta pogrdnih komentara na internetu – uglavnom sa Kosova – u kojima se tvrdilo da nije sposoban za tu funkciju, jer je negirao ratne zločine na Kosovu, 1998/99.

Bojović je rekao da tako nešto nije radio, već se, naprotiv, bavio interakcijom mladih sa Kosova i Srbije.

Koosnivač medijske nevladine organizacije na Kosovu Sbunker Agon Malići, nakon što je istupio u znak podrške Bojoviću, rekao je da je i on postao predmet slične omalovažavajuće kampanje i distribuirao neke postove protiv njega na društvenoj mreži "X".

Među onima koji su reagovali bila je i bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je rekla da je ovaj "organizovani linč aktivista civilnog društva na Kosovu i prijatelja Kosova preko društvenih mreža neprihvatljiv“.

"Svako ko se ne slaže sa politikom kosovskog premijera Aljbina Kurtija i vlade koju vodi, „rizikuje da bude ocrnjen i diskreditovan na internetu", kazala je Jahjaga.

Reagovala je i medijska advokatica Flutura Kusari koja je rekla da je ono što se dešava na Kosovu "veoma opasno".

"Pravi ljudi sa lažnim nalozima na društvenim mrežama napadaju sve koji im se ne sviđaju", kazala je ona.

Ove godine osam slučajeva zbog maltretiranja novinara 

Krivični zakonik Kosova nema poseban član o maltretiranju na društvenim mrežama. Međutim, njegov član 182 definiše potencijalne kazne za uznemiravanje, koje se definišu kao pažnja ili komunikacija u cilju "zastrašivanja, povređivanja, oštećenja imovine ili ubistva".

Kosovska policija potvrdila je Radiju Slobodna Evropa da je do sada ove godine procesuirala osam slučajeva protiv novinara - među kojima pet slučajeva pretnji, dva uznemiravanja i jedan napad.

Ne precizirajući mnogo, policija je saopštila da je protiv šest osumnjičenih podneta krivična prijava, dva slučaja su u toku istrage i dve osobe su privedene.

Da bi odgovorila na ove izazove, Kusari kaže da bi Vlada trebalo, prvo, da osudi omalovažavanje novinara i kritičara na internetu – što nije uradila – i prihvati alternativne stavove. To je, prema njenim rečima, neophodno za zdrav javni diskurs.

"Trenutno je Savet Evrope pokrenuo bezbednosnu kampanju za novinare. Kosovo može da se pridruži ovoj kampanji i ono što može da uradi jeste da odobri strateški plan za bezbednost novinara i tako dokaže da želi da postane članica Saveta Evrope, ali prvo poštujući njegove standarde, a ne kršeći ih", kaže Kusari.

Pored napada na novinare, sagovornici RSE pominju i dve inicijative Vlade i Skupštine Kosova za podrivanje slobode medija. Jedan je, prema njihovim rečima, pokušaj gašenja televizije Kljan Kosova, a drugi je Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, za koji kažu da pokušava da kontroliše onlajn medije.

Redža, iz Udruženja novinara Kosova, kaže da napadi na novinare, uključujući i pogrdni jezik na njihov račun, "ne bi trebalo da se dešavaju u državi sa razvijenom demokratijom kao što je Kosovo“.

"Poboljšanjem odnosa sa medijima, Vlada Kosova može unaprediti poziciju Kosova na globalnoj rang listi za demokratiju, zaključuje Redža.