Useljenjem u nove stanove na Brezovici, bivši korisnici kolektivnih centara dobili novu šansu za život

Pet belih savremeno uređenih zgrada na Brezovici, sa 110 stanova, izniklih kao pečurke u šumi na obroncima Šar planine, od početka ove godine su domovi raseljenih Srba koji su 1999. godine, bežeći iz svojih kuća širom Kosova, utočište našli u kolektivnim centrima u ovom mestu.

Na igralištu opremljenom novim klackalicama, toboganima, ljuljaškama, dečija graja potvrđuje da njihovi i životi njihovih porodica, koje su više od dve decenije živeli u nehumanim uslovima, kreću iz početka.

To u razgovoru za Kosovo Onlajn potvrđuje i Milan Janjić, koji se prvog dana nove godine uselio u stan veličine 70 metara kvadratnih.

On podseća da je sredinom juna 1999. godine izbegao iz rodnog Uroševca i sa svojom majkom počeo da živi u kolektivnom centru u hotelu „Junior“ na Brezovici.

„Tu smo živeli do pre par dana kada smo napokon dočekali da se, posle 21 godine, preselimo iz neuslovne sobice od 12 kvadratnih metara u novi, savremeno opremljen i znatno veći stan veličine 70 kvadrata. Od 2004. godine sam oženjen, a u kolektivnom centru sa dobio dvoje dece. Nažalost, majka mi je u međuvremenu preminula“, rekao je Janjić.

Iako nije mogao da nađe prave reči kojima bi opisao svu radost i zadovoljstvo što je dobio novi krov nad glavom, ljubav sa kojom je porodica Janjić sredila svoj životni kutak pokazuje da su srećni.

„Za nas je ova godina počela na najbolji mogući način, jer smo dobili novi stan. U kolektivnom centru se dešavalo da po mesec dana nemamo struju, toplu vodu, i kad iz takvih uslova dođete u jedan ovakav stan onda se ta sreća ne može rečima opisati. To je zaista nešto najlepše što smo dobili“, kaže Janjić.

On je posebnu zahvalnost uputio Ministarstvu za povratak i ministru Daliboru Jevtiću, opštini Štrpce, Danskom savetu za izbeglice i Evropskoj uniji.

Janjić kaže da im je oduvek želja bila da ostanu na Kosovu i da je dobijanjem novog stana to sada mnogo lakše ispuniti.

Sa osmehom na licu, u novoj kuhinji opremljenoj savremenih kuhinjskim aparatima, prazničnu trpezu pripremala je Milanova supruga Ivana, koja nije krila oduševljenje što posle mnogo godina mogu da proslave praznike onako kako dolikuje.

„Mnogo nam znači što smo dobili veći stan, jer smo u kolektivnom centru živeli u jednoj prostoriji koja nam je bila i kuhinja, i spavaća i dnevna soba, a i kupatilo je bilo u sklopu te sobe. Sada je sve drugačije, svako ima svoj prostor i mnogo su nam bolji uslovi za život“, tihim glasom govori Ivana.

Poslednje pripreme za potpuno preseljenje iz kolektivnog centra „Junior“ u novi dom traju i u porodici Miroslava Đinovića iz Ratkovca kod Orahovca, koji je u „Junioru“ više od dve decenije, sa pet članova porodice, živeo u sobici od desetak kvadratnih metara.

Priliku da, umesto spavanja na podu na dušecima, zamene mirnim snom na novim krevetima i u prostranom stanu od 70 kvadrata čekali su, kaže, dugo, ali je sada sve mnogo lakše i bolje.

„Dobili smo komociju, možemo da imamo slobodu, a ne kao do sada gde smo u jednom prostoriji nas petoro i gde smo morali dušeke po podu da stavljamo da bi spavali. Ovo useljenje je došlo u vreme praznika i možda ove godine će to biti malo skromnije, ali ćemo već od naredne godine moći mnogo bolje da proslavljamo i dočekujemo gosti i za krsnu slavu, ali i Novu godinu i Božić. Sada imamo komociju i uslove za to, za razliku od kolektivnog centra gde nismo imali ni osnovne uslove za život“, kaže Miroslav.

On podseća da je u kolektivnom centru život bio težak i da je bilo mnogo problema sa kojima su se suočavali.

„Mnogo je više dana bilo u kojima nismo imali grejanje, nego što smo imali, a nije bilo ni tople vode pa se dešavalo da se okupamo jednom u deset dana. Neretko se dešavalo da je topla voda nestajala na pola kupanja, pa su zato i stanari kolektivnog centra često bili bolesni. Sada je sve mnogo bolje, imamo kupatilo i svoj bojler i mogućnost da se okupamo i osvežimo kad god to poželimo. Dobili smo i savremenu opremu za grejanje na pelet, tako da nam je sada mnogo lakše da nastavimo da živimo ovde“, poručuje Miroslav.

Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić kaže da nije zadovoljan dinamikom kojom je ovo naselje građeno, jer su par puta probijeni određeni rokovi, ali je naglasio da su stanovi kvalitetno urađeni i opremljeni i da su njihovi korisnici zadovoljni.

„ Srećan sam jer smo uspeli da 87 porodica, koje su svih ovih godina živele u nehumanim uslovima u kolektivnim centrima, preselimo u nove domove i na taj način zatvorimo jedno važno poglavlje, a to je proces zatvaranja kolektivnih centara što je za nas veoma značajno. Činjenica da su oni u nehumanim uslovima ostali da žive ovde nam jasno govori da su oni rešeni da se ovde integrišu što je za nas bio dovoljan signal da uđemo u jedan ovakav projekat“, rekao je Jevtić.

On se zahvalio Kancelariji EU, Danskom savetu za izbeglice i opštini Štrpce koji su pomogli izgradnju ovog naselja.

„Ministarstvo za zajednice i u narednom periodu želi da svuda tamo gde su preostali kolektivni centri u Gračanici, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku, uradimo istu ovakvu stvar i rešimo problem svim onim porodicama koje nemaju svoj stalni krov nad glavom“, rekao je Jevtić.

Bavljenje pitanjem povratka, ali i ostanka onih koji su se vratili ili nisu napuštali svoje domove, na kvalitetan način je, prema rečima Jevtića, od izuzetne važnosti i to će biti prioritet Ministarstva za povratak u narednom periodu.

U novoizgrađenom naselju na Brezovici, u pet zgrada, ima 110 stanova od kojih je 87 podeljeno bivšim stanarima kolektivnih centara iz ovog mesta, a ostala 23 stana biće podeljena socijalno – ugroženim porodicama.