Vaskršnja tradicija u Lešku: Sestre Kola srpskih sestara neguju običaje i radost praznika

Sestre Kola srpskih sestara u Lešku, njih dvadesetak, vredno pripremaju dekoraciju za predstojeći najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs. U duhu tradicije, jaja farbaju na prirodan način, negujući običaje koji se prenose sa kolena na koleno, ali istovremeno unose i kreativne elemente kako bi obradovale najmlađe.

Dok jedne sestre ukrašavaju jaja travkama i prirodnim motivima, druge dodaju šare, šljokice i raznovrsne dekorativne detalje, stvarajući bogatu i razigranu prazničnu postavku. Poštujući tradiciju, jedna od njih umesila je i pogaču u obliku korpice, u kojoj će pripremljena jaja biti poslužena u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Lešku.

Biljana Bogdanović veruje da će se običaj farbanja jaja na Veliki petak očuvati i među mlađim generacijama.

„Vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak, to je dan posta pred Uskrs, tako je bilo od davnina, tako i nadamo se da će i mladi nastaviti tim putem“, kazala je Bogdanović.

Ona ističe da prvo ofarbano jaje ima posebnu simboliku i mesto u svakom domaćinstvu.

„Prvo jaje koje se stavlja da se kuva naziva se čuvarkuća i uvek se farba prvo u crvenoj boji, koje se čuva cele godine i simbolizuje Hristovu krv. Toga dana žene, domaćice u svojim kućama, uz poštovanje duha praznika i mir koji toga dana osećaju, to rade sa radošću, sa ljubavlju. Obično se za taj veliki hrišćanski praznik ne rade neki veliki, teži poslovi, osim što se domaćice preusmeravaju baš na taj deo posla da pripreme i našaraju jaja, a to prvo jaje koje se farba ono se čuva kao čuvarkuća“, istakla je Bogdanović.

Prema njenim rečima, jedna od najstarijih tehnika ukrašavanja jeste šaranje voskom, koje i danas pronalazi put do savremenih domaćinstava.

„Postoje različite tehnike, ali mi sestre iz Kola srpskih sestara Lešak dopunjavamo se i saznajemo jedna od druge šta je bolje, lepše, jer svaka od nas ima neku svoju ideju. Mislim da je najstariji postupak šaranja jaja voskom, i na svu sreću i danas se mnoge domaćice, kao i mladi, vraćaju tom postupku da rade voskom i šaraju jaja. Mi sestre u Kolu srpskih sestara šaramo najčešće tradicionalno sa raznovrsnim travkama i zavijamo u čarapu. Najlepše je kada se nađe detelina sa četiri lista, da to bude prirodnim bojama, mada je danas, kao i sve što je napredovalo, napredovala i ta tehnika, pa se kupuju farbe za jaja, ali je mnogo lepše u prirodnim bojama“, rekla je Bogdanović.

Mlađa sestra Ivana Šljivić naglašava da su se organizovale kako bi vaskršnja trpeza bila što bogatija, raznovrsnija i lepša.

„Ima raznih tehnika, na primer pravili smo korpice koje smo napravile pa smo ovde ukrašavale sa našim sestrama. Ja znam da pletem, te sam tako isplela korpice od vunice, neke materijale smo kupile, cirku, cvetiće i još puno toga, ali nažalost najviše preovlađuju kupovne boje, mada su prirodne zdravije“, ističe Šljivić.

Posebnu pažnju, kako dodaje, privlači i tradicionalna pogača u obliku korpe.

„Tradicionalno je da se za Vaskrs mesi pogača, jedna od naših sestara je umesila pogaču u obliku korpice, u nju se stavljaju jaja, a dodale smo čokoladne bombonice i dekorativne predmete“, dodaje.

Za predstojeći praznik biće pripremljena velika količina jaja kako bi svaki posetilac mogao da oseti duh zajedništva i praznične radosti.

„Sva naša jaja iz radionice biće izložena u crkvi za Vaskrs, a takođe ćemo farbati i 500 komada, gde će građani moći da se posluže“, kaže Šljivić.

Sestre iz „Kola srpskih sestara“ šalju jasnu poruku mladima da neguju i čuvaju tradiciju.

„Mladima bih poručile da ne odbacuju tradiciju i da uvek imaju na umu ko su i odakle su i da čuvaju tradiciju i svoju porodicu“, kazala je Šljivić.

Na kraju, podsećaju i na vaskršnji pozdrav koji simbolizuje suštinu praznika.

„Za Hristovo vaskrsenje pozdravljamo se rečima ‘Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse’, a u svoje ime i u ime sestara želim svima srećne predstojeće praznike“, poručila je Šljivić.