Više od čuvanja dece: Kako vrtići u Severnoj Mitrovici i Leposaviću podstiču razvoj mališana

Predškolske ustanove „Danica Jaramaz“ u Severnoj Mitrovici i „Naša radost“ u Leposaviću novu radnu godinu dočekale su sa ukupno 1.075 upisane dece, uz poseban fokus na njihov razvoj, socijalizaciju i bezbedan boravak. Dok je u Severnoj Mitrovici povećan broj mališana i renoviran deo centralnog objekta, u Leposaviću se rad odvija u 22 grupe, a zaposleni nastoje da deci obezbede uslove za igru, učenje i druženje uprkos ograničenom prostoru.

U Predškolskoj ustanovi „Danica Jaramaz“ u Severnoj Mitrovici novu radnu 2026/2027. godinu počelo je ukupno 720 dece, a pored povećanog broja upisanih mališana, ovu godinu obeležilo je i unapređenje uslova za boravak i rad u vrtiću. Tokom kolektivnog godišnjeg odmora renoviran je stari deo centralnog objekta, dok je u objektu u Bošnjačkoj mahali otvorena nova, mlađa vaspitna grupa.

Pedagog ove predškolske ustanove Ivana Todorović istakla je da su ponosni na broj upisane dece, navodeći da se iz godine u godinu beleži sve veći broj mališana koji pohađaju vrtić.

„U novoj radnoj, 2026/2027. godini ukupno je upisano 720 dece, brojka na koju smo zaista ponosni, tako da se pokazalo da svake godine imamo sve veći broj dece u ustanovi. Grupe su formirane u tri objekta – u našem centralnom objektu, objektu u Bošnjačkoj i objektu u kojem se realizuje četvoročasovni pripremni program. Ove godine otvorili smo novu grupu u Bošnjačkoj, mlađu vaspitnu grupu. Ranije su vaspitne grupe bile mešovitog sastava, tako da ove godine u Bošnjačkoj imamo jaslenu mešovitu grupu, za decu uzrasta od jedne do tri godine, kao i mlađu, srednju i stariju vaspitnu grupu“, rekla je Todorović.

Govoreći o organizaciji rada, ona je navela da se u centralnom objektu nalazi šest jaslenih grupa, četiri mlađe, četiri srednje i četiri starije vaspitne grupe, kao i tri grupe u okviru pripremno-predškolskog programa. U objektu u kojem se realizuje četvoročasovni boravak formirane su još četiri grupe pripremno-predškolskog programa.

„Ove godine je nešto manji broj predškolaca, ukupno 134 dece raspoređene u sedam pripremnih grupa“, navela je Todorović.

Ona je istakla da je tokom kolektivnog godišnjeg odmora renoviran stari deo objekta, zbog čega su deca i zaposleni novu radnu godinu dočekali u znatno boljim uslovima.

„Trudimo se i, naravno, to se i vidi. Ove godine je bio kolektivni godišnji odmor i ovom prilikom zahvaljujem roditeljima na razumevanju. Većina njih nema odmor od mesec dana, ali im se u ime cele ustanove zahvaljujem na razumevanju, strpljenju i tome što su imali sluha za nas. Taj period od mesec dana iskorišćen je za renoviranje starog dela objekta, tako da smo krenuli u septembru sa mnogo boljim uslovima za rad. Sada svaka soba u starom delu ima mokri čvor, što ranije nije bio slučaj, tako da to mnogo olakšava rad vaspitača. Zamenjeni su i prozori i podovi, a hodnici su mnogo lepši i prostraniji. Naravno, to deca osećaju, vaspitačima i medicinskim sestrama olakšan je rad, a nadamo se da su i roditelji zadovoljni“, rekla je Todorović.

Adaptacija dece prilagođena individualnim potrebama

O procesu adaptacije dece na boravak u predškolskoj ustanovi govorila je stručna saradnica i psihološkinja Ana Garić, koja je naglasila da se adaptacija sprovodi postepeno, uz praćenje potreba svakog deteta i saradnju sa roditeljima i vaspitačima.

Kako je objasnila, plan je da dete tokom prve nedelje boravi u vrtiću po dva sata dnevno, nakon čega se vreme boravka postepeno produžava.

„Krenula je nova radna godina. Srećni smo i zadovoljni što možemo da primimo toliki broj dece. Naš plan adaptacije, o kojem smo se dogovorili još ranijih godina, jeste da, u skladu sa onim što je pravno moguće i izvodljivo, adaptaciju sprovodimo u prvim danima boravka deteta u ustanovi. Naš plan je da dete, kada počne da boravi u vrtiću, prve nedelje bude tu po dva sata, od 8 do 10 časova. Nakon toga produžavamo boravak od 8 do 12 časova, pre spavanja, a negde od treće nedelje pratimo dete i, ukoliko je spremno, ostavljamo ga i na spavanju“, navela je Garić.

Ona je istakla da se proces adaptacije razlikuje od deteta do deteta, zbog čega se početni plan po potrebi prilagođava kako bi se mališanima olakšao prelazak iz porodičnog okruženja u novu sredinu.

„Može da se desi da taj proces adaptacije prođe veoma lagano, a negde da postoje neke manje otežavajuće okolnosti, koje, naravno, uzimamo u obzir. U skladu sa tim korigujemo inicijalni plan koji važi za svako dete. Tako može da se desi da se neko dete adaptira za mesec dana, neko za nedelju dana, a nekome čak nije dovoljno ni dva meseca. Zato u saradnji sa roditeljima i vaspitačima pratimo kako taj proces ide, posmatramo dete i međusobno se savetujemo kako bismo videli koliko možemo vremenski da produžimo boravak ili da ispoštujemo naš inicijalni plan“, objasnila je Garić.

Ne postoji univerzalno pravilo kada dete treba da krene u vrtić

Garić je ukazala i na to da ne postoji jedinstveno pravilo kada je najbolje vreme da dete krene u predškolsku ustanovu, već da odluka treba da bude zasnovana na njegovim individualnim potrebama i razvoju.

„Postoje neka verovanja i nepisano pravilo da je oko treće godine najbolje da dete uđe u drugačiju sredinu, u jednu proširenu porodičnu sredinu. Međutim, poslednjih godina shvatili smo da nema pravila, jer pratimo potrebe deteta. Kada dete u svojoj primarnoj porodici i okruženju stekne određene veštine, nauči kako funkcioniše socijalno okruženje i pokaže prve naznake da je spremno za ulazak u drugačiju, širu sredinu, boravak u vrtiću može da počne i ranije“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, roditelji bi trebalo da obrate pažnju na interesovanja i ponašanje deteta, posebno kada počne da pokazuje želju za druženjem, zajedničkom igrom i sticanjem novih iskustava.

„To je individualno od deteta do deteta i najbolje bi bilo da roditelj prati potrebe svog deteta. Čim počne da pokazuje interesovanje za drugu decu, za kooperativnu igru, deljenje, sticanje novih iskustava i usvajanje novih navika, to je prvi znak da je potrebno uključivanje u predškolsku ustanovu“, navela je Garić.

Rana socijalizacija važna za razvoj deteta

Govoreći o značaju boravka u vrtiću, Garić je istakla da rana socijalizacija doprinosi razvoju socijalnih i emocionalnih veština, upoznavanju sa pravilima grupnog života i sticanju iskustava koja deca ne mogu uvek da dobiju isključivo u porodičnom okruženju.

„Rana socijalizacija je veoma važna zbog učenja novih navika i pravila grupe, upoznavanja drugih ljudi, kontakta sa drugačijim okruženjem i različitim stimulansima. To je, jednostavno, obogaćivanje dečjeg sveta. Možemo da posmatramo na taj način da je dete, kada se nalazi u porodičnoj sredini, kako bi se narodski reklo, pod staklenim zvonom. Nema toliko iskustava i kontakata sa spoljašnjim svetom. Nakon uključivanja u vrtić ili neki drugi organizovani oblik boravka, dete stiče nova iskustva“, objasnila je Garić.

Ona je dodala da kroz različite organizovane aktivnosti deca upoznaju nove teme, dolaze u kontakt sa vršnjacima i razvijaju empatiju, sposobnost deljenja i druge emocionalne osobine.

„Lepo je kada se organizuju različite aktivnosti, jer deca tako uče o novim stvarima i temama, dolaze u kontakt sa drugom decom, što je najbitnije, i uče jedni od drugih. To je horizontalno učenje sa vršnjacima, razvijanje emocionalnih osobina, empatije i sposobnosti deljenja. Sve to zaista mnogo znači. Iz iskustva smo videli da postoji velika razlika između dece koja su boravila u vrtiću od ranog uzrasta, recimo nakon prve ili druge godine života, i dece koja se prvi put susreću sa ovakvom sredinom u četvrtoj ili petoj godini“, zaključila je Garić.

Jasno strukturisan dan

Predškolsku ustanovu „Naša radost“ u Leposaviću trenutno pohađa 355 dece, raspoređene u 22 grupe, od jaslenog do pripremnog predškolskog uzrasta.

Direktorka ustanove Zorica Jovanović kaže da je rad vrtića organizovan tako da deca imaju jasno strukturisan dan, uz prilagođavanje njihovom uzrastu i individualnim potrebama.

„Radno vreme predškolske ustanove je od 6 do 16 časova. Prijem dece je od 6 do 8 časova, nakon čega slede doručak, slobodne i usmerene aktivnosti, ručak, popodnevni odmor, a zatim užina i ispraćaj dece“, kaže Jovanović.

Ona ističe da se posebna pažnja posvećuje bezbednosti, nezi i celokupnom razvoju dece.

„Ovo je ustanova koja se bavi negom, ishranom, preventivnom zdravstvenom zaštitom i vaspitno-obrazovnim radom. Trudimo se da sva deca koja dođu kod nas pre svega budu bezbedna i da roditelji budu sigurni kada nam poveravaju ono što im je najvrednije – svoje dete“, napominje Jovanović.

Prema njenim rečima, boravak u vrtiću nije samo čuvanje dece, već i važan deo njihovog razvoja.

„Svako dete ima potrebu za strukturom. Kod nas deca, u zavisnosti od uzrasta, imaju vreme za igru, usmerene aktivnosti, druženje, odmor i sve ono što je važno za njihov razvoj“, ističe Jovanović.

Period između druge i treće godine najpogodniji za polazak u vrtić

Govoreći o uzrastu za polazak u vrtić, Jovanović navodi da je period između druge i treće godine jedan od najpogodnijih za uključivanje deteta u kolektiv.

„Kada govorimo o psihološkoj strani deteta i njegovoj spremnosti za odvajanje od porodice, najidealniji period je između druge i treće godine. Tada je dete samostalnije, razvijenije su higijenske navike, ima veći fond reči i može lakše da izrazi svoje potrebe“, navela je Jovanović.

Ipak, kako dodaje, potrebe porodice često diktiraju kada će dete krenuti u vrtić.

„Život često ne pita kada je najbolje vreme. Mnogi roditelji moraju da se vrate svojim poslovnim obavezama već nakon šest meseci ili godinu dana. Mi smo otvoreni za rad sa tom decom i trudimo se da, u skladu sa uzrastom, pomognemo prvenstveno detetu, a samim tim i roditeljima“, dodala je Jovanović.

Vaspitačica pripremne predškolske grupe Milica Savić ističe da boravak u vrtiću deci mnogo znači za socijalizaciju.

„Deca se druže, uče toleranciji i fer-pleju, kroz igru stiču nova iskustva i znanja i razvijaju maštu i kreativnost“, kaže Savić.

Prema njenim rečima, deca koja ranije krenu u vrtić uglavnom se lakše prilagođavaju kolektivu i lakše uspostavljaju kontakt sa vršnjacima.

Nedostatak prostora otežava sprovođenje savremenih programa

Kada je reč o uslovima, zaposleni navode da prostor predstavlja jedno od ograničenja, posebno za sprovođenje savremenih programa rada. Nedostaje i više prostora za boravak dece, kao i igračaka.

„Trudimo se da, koliko nam prostor dozvoljava, ispratimo potrebe dece i savremene programe“, kaže Savić, ističući i dobru saradnju sa roditeljima, koji, kada je potrebno, pomažu u realizaciji aktivnosti.