Vuk Jeremić za Glas Amerike: Vučić dogovorio Kosovo u UN

Pitanje Kosova sve vreme visi u vazduhu, to je bila glavna tema razgovora Aleksandra Vučića u SAD i to moji sagovornici u Vašingtonu nisu krili. Nije bilo teško zaključiti da su velika očekivanja američke strane od Beograda u Prištine i to neposredno nakon izbora u Srbiji. Do izbora u Srbiji - ne, ali posle izbora u Srbiji, postoje velika očekivanja, rekao je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić u intervjuu za Glas Amerike.

"Izneo sam rezervu u odnosu na ta očekivanja. Ne mislim da ono što je predstavljeno, bar ne ono što je predstavljeno u Beogradu, odgovara realnosti, odgovara istini. Takođe sam predstavio i moju sumnju da Vučićev sagovornik iz Vašingtona Hašim Tači, predstavlja kredibilnog aktera da isporuči ono što su se dogovorili s obzirom na to da je politička kompozicija u Prištini nešto drugačija, ali rekao sam u svakom slučaju, vi znate šta ste se dogovorili, znate šta je ko kome obećao. Ono što sam ja došao sa vama da razgovaram, ako vas tako nešto zanima, jeste kako da u Srbiji i regionu, ponovo imamo demokratiju, to je bila glavna tema, napomenuo je Jeremić za Glas Amerike. 

A da li znate šta su se oni dogovorili i šta to sledi posle izbora kada je u pitanju Kosovo?

Oni to meni nisu rekli i bilo bi sa moje strane nekorektno da prenosim čak i insinuacije koje su mi američki zvaničnici preneli. Moje očekivanje je da je posredi sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

S obzirom na to da je tako visoki američki zvaničnik odlučio da ostane uključen u taj proces, govorimo o ambasadoru Grenelu, koji je dobio izuzetno visoku funkciju u Vašingtonu, da nadgleda sve obaveštajne službe ove zemlje. On uz takvu veliku funkciju, zadrži i posredničku ulogu između Beograda i Prištine, on to uradi zbog očekivanja da će to biti uspešno, jer da to nije tako, da nisu očekivanja da će to biti uspešno, ne bi se on bavio, to bi za njega bila relativno sitna stvar.

S obzirom na to da ima velika očekivanja, a u ovoj zemlji postoji kalendar, koji je precizno definisan, i on kulminira u političkom smislu u novembru sa američkim predsedničkim izborima. Moj zaključak je da ambasador Grenel i vrh američke administracije očekuju da će Beograd i Priština zaključiti svoj sporazum od novembra. Kad sam svoje mišljenje izneo svojim sagovornicima u Vašingtonu, nijedan od njih nije rekao da se sa mojom analizom ne slaže.

Ako bismo govorili o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, to podrazumeva i priznanje Kosova?

To podrazumeva Kosovo u UN u punom kapacitetu, u jednakom kapacitetu kao što je Srbija, kao što je Francuska, kao što je Grčka, kao što su sve druge zemlje članice UN.

Da li je srpska opozicija spremna za taj momenat?

U smislu da tako nešto podržimo? Nipošto!

Kakva će biti vaša reakcija?

Naša pozicija je vrlo jasna. Svaka vrsta sporazuma koja bi dovela u pitanje teritorijalni integritet Srbije, za srpsku opoziciju nije prihvatljiva. Taj sporazum, koji bi Kosovo doveo u UN bio bi direktno i flagrantno kršenje našeg Ustava i mi smo protiv toga.

Ali vi nećete biti u parlamentu da možete da delujete?

A šta bismo mogli? Da se eventualno polijemo benzinom i zapalimo u sred parlamenta?

Dakle, u srpskom parlamentu ne postoje okolnosti u kojima se debata većine sa manjinom ostvaruje na način da donosi bilo kakvu razliku. Mi ćemo se protiv takvog nekog rešenja, koje po meni nije u interesu Srbije, boriti kao što bismo se borili i do sada. Nećemo imati predstavnike u parlamentu, niti ćemo biti neko ko daje legitimitet svojim prisustvom bilo kakvom rešenju tog tipa, ali to ne znači da ćemo da dignemo ruke, da čekamo da Vučić završi posao i da posle toga obrišemo znoj sa čela.

Naprotiv, učinićemo apolutno sve da mu otežamo jedan takav plan koji bi vodio, po meni, samo daljem komplikovanju situacije na Balkanu. To ne bi bio kraj, domine bi nastavile da padaju i vi bi ovakvu situaciju napetosti, koju Vučić pregovara sa nekim drugim regionalnim liderima, a uz podršku ovog ili onog međunarodnog posrednika, imali u nedogled još narednih 10 godina, to je poslednja stvar koja je Srbiji potrebna.