Analitičari: Kosovo bez adekvatnog institucionalnog odgovora na rast cene nafte

Predsednik Udruženja naftnih radnika Kosova Fadilj Berjani kaže da je trenutno teško predvideti cene nafte u narednim danima zbog velikih fluktuacija na međunarodnim tržištima, a analitičari ocenjuju da glavni problem na Kosovu ostaje nedostatak adekvatnog institucionalnog odgovora.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju izrazio je duboku zabrinutost zbog nedostatka institucionalnog odgovora na poskupljenje nafte, upozoravajući na lančane efekte na ekonomiju i povećanje cena drugih proizvoda.

Prema njegovim rečima, trenutna situacija je alarmantna, posebno zbog činjenice da nisu preduzete konkretne mere za ublažavanje negativnih efekata ovog povećanja.

„Zabrinjavajuće je što na Kosovu nisu preduzete institucionalne mere za minimiziranje negativnog efekta poskupljenja nafte“, izjavio je Grdžaljiju za Front onlajn.

On je naglasio da su čak i najmoćnije svetske ekonomije potresene povećanjem cena energije i da su preduzele vanredne mere, uključujući proglašenje vanrednog stanja i srednjoročne odluke za upravljanje krizama.

Upozorio je da povećanje cena ima lančani efekat na tržište, dok je inflacija, prema njegovim rečima, krenula u opasnom pravcu.

„Lančane cene rastu, a inflacija je krenula u zabrinjavajućem pravcu“, rekao je Grdžaljiju.

U tom kontekstu, predložio je niz mera koje lokalne institucije mogu preduzeti kako bi se olakšao teret građanima i preduzećima.

„Kosovo ne može zaustaviti rat, ali može da uradi svoj domaći zadatak. Trebalo bi stvoriti kontrolno telo ili štab za vanredne situacije i ispitati modalitete kao u zemljama regiona, uključujući intervencije u akcizama ili PDV-u, jačanje konkurencije i ulogu tržišnog inspektorata“, rekao je on

Upozorio je da što duže traje globalna kriza, to će posledice biti teže po lokalnu ekonomiju. 

„Danas bi građani trebalo da osete ruku države“, ukazao je.

Ekonomski stručnjak Arton Muhadžeri ocenio je da je povećanje cena nafte direktna posledica dešavanja na međunarodnim tržištima i geopolitičkih tenzija, ali je naglasio da glavni problem na Kosovu ostaje nedostatak adekvatnog institucionalnog odgovora.

Prema njegovim rečima, lokalne institucije nisu preduzele konkretne mere da ublaže teret koji ovo povećanje nanosi građanima i preduzećima.

„Rast cena nafte je direktan odraz globalnih dešavanja, ali problem na Kosovu nije samo povećanje, već i nedostatak adekvatnog institucionalnog odgovora za ublažavanje ovog tereta“, rekao je Muhadžeri. 

Dodao je da do pada cena može doći samo ako se globalne okolnosti stabilizuju, ali čak i tada, prema njegovim rečima, lokalno tržište često ne odražava ovaj pad istim tempom.

„Čak i kada dođe do pada na međunarodnim tržištima, to se često ne odražava na isti način na lokalnom tržištu, što pokazuje nedostatak efikasne kontrole i praćenja od strane institucija“, rekao je on.

Muhadžeri je upozorio da je uticaj na preduzeća direktan i ozbiljan, jer povećanje cena nafte povećava troškove transporta, proizvodnje i usluga.

„Ovo primorava preduzeća da ili povećaju cene ili posluju sa minimalnim profitom“, naglasio je, dodajući da u ovoj situaciji glavni teret snose građani i privatni sektor.

Kritikovao je nedostatak konkretne fiskalne politike, navodeći potrebu za preispitivanjem akciza i preduzimanjem mera ublažavanja koje bi pomogle u ublažavanju krize.

„U suštini, problem nije samo cena nafte, već i nedostatak volje da se interveniše i upravlja njenim uticajem na ekonomiju“, rekao je Muhadžeri.