Arapsko-balkanski koridor povezuje Egipat sa Evropom preko Soluna, Sofije i Niša

Arapsko-balkanski koridor (ABC), nova privatna pomorsko-železničko-drumska trgovačka ruta, koja je pokrenuta 29. septembra, povezuje egipatske luke sa tržištima južne i istočne Evrope, a jedan od ključnih pravaca vodi preko Soluna, Sofije i Niša, preneo je RTV.

Koridror omogućava prikupljanje tereta u egipatskim lukama, prvenstveno u Port Saidu i Aleksandriji, koji se potom morskim putem prevozi do Soluna u Grčkoj.

Tamo se prebacuje na železnicu duž Panevropskog koridora 10, koji vodi preko Sofije u Bugarskoj i Niša u Srbiji, a zatim dalje ka balkanskim i tržištima EU.

Novi koridor je značajan imajući u vidu da je trgovina između arapskih zemalja i EU porasla, dok su prevoznici, složene carinske procedure i neusaglašeni carinski režimi do sada činili trgovinu sporijom i skupljom u poređenju sa transportom unutar Evrope, prenosi portal EnterpriseAM.

Ono što novu rutu čini održivom jeste, između ostalog, i sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta, koji je stupio na snagu u septembru 2025. godine.

Njime se ukidaju carine na gotovo polovinu poljoprivrednih proizvoda i 30 odsto industrijskih proizvoda, dok bi u narednih 10 godina taj procenat trebalo da poraste na više od 90 procenata za obe kategorije.

„To je važno, jer se Srbija nalazi na završetku oba pravca“, navodi portal.

Odvojeni, međudržavni pravac prilazi Srbiji sa suprotne strane Balkana: preko glavne crnogorske luke Bar i pruge Beograd-Bar, koja se u Beogradu povezuje sa Koridorom 10.

Ova dva projekta nalaze se u različitim fazama razvoja.

ABC je privatni koridor koji podržavaju komercijalni operateri i za koji je već objavljena konkretna ruta, dok je crnogorski pravac za sada međudržavni memorandum o razumevanju, bez imenovanog prevoznika i objavljenog reda plovidbe, naveo je Tanjug.

Krajem jula, Lučka uprava Aleksandrije i Lučka uprava Crne Gore potpisale su memorandum o saradnji u upravljanju lukama tokom posete crnogorskog predsednika Jakova Milatovića Kairu.

Sporazum je obuhvatio i digitalnu transformaciju, kao i uspostavljanje direktne pomorske linije između Aleksandrije i Bara, uz širu ekonomsku saradnju.

Prodor ka Balkanu predstavlja samo jedan deo šireg strateškog preusmeravanja koje Kairo sprovodi nakon udara na saobraćaj kroz Suecki kanal.