Bolja zarada od malina i kupina nego od žita

Kitic u malinjaku
Izvor: Radio Kim

Zoran Kitić iz Ugljara bavi se uzgajanjem malina i kupina. Osim za jelo i prodaju, Kitići od ovog zdravog voća pripremaju sokove, kompote, vino. Zoran smatra da je isplatljivije baviti se uzgajanjem ovog bobičastog voća, nego poljoprivrednim kulturama, poput žita i kukuruza, navodi u prilogu radiokim.net.

Na površini od 20 ari prostire se malinjak na kojoj preovlađuje „Polka“, sorta koja ima plodove tokom čitavog leta i jeseni. Berba je u toku, a angažovana je cela porodica.

„Berba traje od juna meseca pa sve do novembra. Sve obavljam sam i sa porodicom, nije isplatljivo da na ovoj površini angažujem radnike, već porodica pomaže kada je to potrebno. Ove godine ima manje malina, ali su vremenski uslovi mnogo bolji. Berba malina još uvek traje, dok smo prošle godine imali problema sa plemenjačom, kada je vegetcija malina uništena i berba je bila obustavljena“, kaže Kitić za radiokim.net

Ranijih godina otkupna cena je bila bolja, podseća sagovornik tog radija, pa se za kilogram maline plaćalo se po 2 evra, dok je prošle godine zbog loših uslova, cena bila 0, 80 centi. Ove godine je znatno bolja nego prethodne ali za porizvođače ipak nedovoljno - 1, 50 evra po kilogramu.

„Maline odnosim u hladnjaču u Mramoru, od njih dobijam gajbe i pakete u kojima pakujem maline. Jedan deo malina koje odnosim je zaleđen dok drugi deo su sveže maline. Maline koje su zaleđenje prolaze kontrolu i ako ispunjavaju uslove biće prodate u prvoj klasi po većoj ceni“, rekao je Kitić.

A kako do berbe? U procesu razvoja ploda potrebna je zaštita od nepogoda i bolesti. Da bi zaštitio svoje maline Kitić koristi samo organske preparate.

„Prve godine koristio sam koprivu, ove godine koristio sam organski preparat `Kudo`, posle prskanja malina može odmah da se jede, u sistemu kap po kap kojim zalivam maline dodao sam i više Kalijuma zbog roda, ali i Fosfora jer je naša zemlja slabije bogata Fosforom“, rekao je Kitić.

Žičana mreža je prekopotrebna za zaštitu od vremenskih nepogoda.

„Trenutno maline i kupine štitim mrežom, koja je dobra protiv sunca ali mogla bi da zaštiti i protiv vremenskin neprilika kao što je grad, ali ovu mrežu koju imam je lošeg kvaliteta i već je dotrajala, tako da bi mi najviše sada trebala protiv gradana mreža koja je žičana, koja ima mehanizam za razvlačenje a i skupljanje, i ona traje oko 10 godina“, rekao je on.

Kitić napominje da je do ove godine dobijao subvencije od 80 evra na 20 ari ali da to nije dovoljno.

„Više ne dobijamo subvencije po aru zasađenih malina, već po kilogramima prodatih malina koje odnesemo u hladnjače, sa njima napravimo ugovor i za svaki kilogram koji odnesemo dobijamo po 0,8 centi koje hladnjača isplaćuje“.

Agronom Voja Dekić kaže da ova godina nije bila pogodna za maline i da su lošijeg kvaliteta nego prošle godine.

„Maline su lošijeg kavliteta, moraju se odmah sakupljati jer ako se ne skupe onda se desi da budu prezrele. Uzgajivači malina moraju da angažuju radnike kako bi berba protkela brzo jer malina propada ako se ne skupi u toku dana. Ali radna snaga je skupa, ove godine je dobro to što je prodajna cena malina bolja nego prošle godine“, ukazuje Dekić.

Dekić savetuje da bi pripremili maline za sledeću godinu nakon sakupljanja malina, malinari `Polku` kose do zemlje na jesen, dok `Vilamet` i `Miker` koje su stubne sorte one se na proleće orezuju.

Pored sejanja žitarica, poslednjih godina je na centralnom Kosovu sve izraženije bavljenje voćarstvom, a posebno uzgajanje malina, kupina aronije, pa čak i badema. Međutim, da bi voće rodilo i uspelo potrebno je obaviti i pripreme za narednu godinu.

„Voće ne sme biti pod korovom, jer korov od biljke uzima hranu, korove treba uništiti mehanički nikako hemijskim sredstvima zbog otrova koje sadrže kao što je `Totalni herbicid`“, rekao ja agronom Dekić.

Radiokim.net ističe da Zoran Kitić, osim maline, uzgaja i Čačansku kupinu, za sopstvene potrebe, jer su bogate gvožđem i vitaminom C.

„Kupina je zdrava za anemične ljude, ali je zdravo i kupinovo vino koje sam počeo da pravim ove godine i ako budem zadovoljan kvalitetom proširiću broj sadnica. Kupinu sam nabavio sa Instituta u Čačku, počeo sam sa 120 sadnica, a sada ima duplo više sadnica kupina“, naglašava Kitić.

Kupinovo vino se preporučuje za lečenje anemije, hroničnog umor, iscrpljenosti, pa i za lošu cirkulaciju. Zato je Zoran Kitić odlučio da ga pripremi.

„Bitno je da se kupine dobro usitne rukama ili mikserom, dodaje se manja količina šećera, sve to zajedno mora da odstoji tri nedelje u buretu, najbolje bi bilo drveno ali može i plastično, nakon toga se pretače u druge posude u kojima stoji još dve nedelje, nakon čega je spremno za upotrebu“, smatra poljoprivrednik.

Otkupna cena kupina je 1, 50 evra po kilogramu, za sada nemam veliko tržište za pordaju, samo za rođake i prijatelje, rekao je on tom radiju.

Kitić ističe da kupina više voli vodu nego malina, zbog toga se čeće zaliva i time postaje sočnija, krpunija i slađa, ali i da voli toplije vreme.

„Visoke temperature manje smetaju kupini nego malini, kod malina se stvaraju bele pege, ali one ne utiču na ukus i kvalitet“, smatra Kitić.

Osim što su dobre za zdravlje, kupine i maline, bez obzira na pad cene, isplatlivije su nego žitarice.