Čadež: Traži se najbolje rešenje za ublažavanje carina SAD

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da se ulažu napori u pregovore sa SAD kako bi se ublažilo uvođenje novih carina koje američka administracija najavljuje od 1. avgusta, posebno na najznačajnije izvozne proizvode, među kojima su i pneumatici. Čadež kaže da je optimista u pogledu nalaženja najboljeg rešenja, imajući u vidu dobre političke i ekonomske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Komentarišući procene rasta BDP-a u Srbiji, od 2,8 odsto koliko prognozira MAT, do optimističnih 4,2 odsto koje predviđa Vlada Srbije, Čadež je, gostujući na TV Blumberg, naveo da je rast BDP-a uslovljen i izvoznim tržištima, koja beleže usporavanje, pre svega članice Evropske unije.

„U Nemačkoj koja je ekonomski stagnirala i beleži pad investicija, registruje se blagi oporavak, a naše kompanije u prvih pet meseci ove godine izvezle su za 20,7 odsto više u odnosu na isti period prošle. U razmeni sa Nemačkom beležimo suficit prvi put za protekle dve decenije, što je rezultat kvalitetne saradnje i porasta narudžbina za srpske kompanije“, naveo je Čadež. 

Podaci pokazuju da industrijska proizvodnja i izvoz Srbije rastu – za prvih pet meseci izvoz je bio veći za 10, 2 odsto u odnosu na isti period prošle godine - što, kaže Čadež, ukazuje da srpska privreda funkcioniše stabilno u složenim uslovima, upozoravajući da se ne sme gubiti oprez, jer izazova ima mnogo, naročito u pogledu globalnih trgovinskih odnosa.

Prema njegovim rečima, u Srbiju sve više dolaze investicije visokotehnoloških kompanija. Kao primer naveo je kompaniju „Tojo Tajers”, koja svoje istraživanje i razvoj premešta iz Nemačke u Srbiju, zahvaljujući kvalitetu domaćih inženjera i inovativne zajednice.

„S druge strane, odlazak pojedinih proizvođača, poput kompanije „Leoni”, koja zatvara jednu od svojih fabrika, svedoči o prirodnom, razvojnom procesu — kada ekonomija raste i bazira se više na znanju, proizvodnje sa niskom dodatom vrednošću sele se u zemlje poput Tunisa, Maroka ili Egipta, gde je jeftinija radna snaga. Važno je da se taj proces desi postupno i da se sa državom nađu rešenja za poreske i druge olakšice kako bi se radno intenzivnim industrijama omogućio tranzicioni period”, ukazao je predsednik PKS.

Čadež se osvrnuo na rezultate Centra za privredne inicijative i brza rešenja, koji je PKS osnovala kako bi se efikasnije rešavale administrativne prepreke i ubrzali procesi od značaja za privredu.

„Identifikovana su uska grla u građevinskoj industriji, poput sporog izdavanja dozvola – naročito za solarne elektrane u okviru industrijskih pogona. Danas, nakon samo nekoliko meseci rada Centra, broj izdatih dozvola porastao je sa jednocifrenog broja na preko 40“, naveo je Čadež.