Đedović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD

Srpska ministarka energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija želi da velike energetske projekte, poput reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, razvija kao deo šire regionalne infrastrukture i da kroz saradnju sa međunarodnim partnerima otvori nove mogućnosti za investicije, tehnološki razvoj i jačanje energetske bezbednosti, preneo je RTV.

„Dunav je razvojna osa regiona, a energetika osnova novih investicija i snažnijeg međunarodnog povezivanja. Naš cilj je da Srbija ne bude samo tržište za međunarodne investicije, već i mesto u kojem se razvijaju projekti od šireg regionalnog značaja. Za to su nam potrebni pouzdani partneri, savremene tehnologije, dugoročno planiranje i infrastruktura koja povezuje Srbiju sa energetskim sistemima centralne i jugoistočne Evrope“, rekla je Đedović Handanović na Denjub fjučer (Danube Future) forumu u Beogradu.

Ministarka rudarstva i energetike je istakla da strateško partnerstvo Srbije i SAD u oblasti energetike predstavlja osnovu za konkretniju saradnju državnih institucija, kompanija i finansijskih partnera, posebno u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.

„Sporazum o strateškoj saradnji u energetici sa SAD otvara prostor za veće prisustvo američkih kompanija, primenu naprednih tehnologija i povezivanje kapitala i znanja. Važno je da ta saradnja donese konkretne rezultate, kroz projekte koji će dugoročno doprinositi razvoju Srbije, ali i energetskoj stabilnosti regiona“, navela je Đedović Handanović

Kao jedan od projekata koji bi mogao da donese konkretne rezultate izdvojila je RHE Đerdap 3.

„On treba da doprinese stabilnosti elektroenergetskog sistema, boljem korišćenju obnovljivih izvora i sigurnijem snabdevanju električnom energijom. Istovremeno, reč je o investiciji koja bi mogla da pokrene značajne privredne aktivnosti, angažuje domaću građevinsku i elektroindustriju i otvori prostor za nova radna mesta“, rekla je Đedović Handanović.

Naglasila je da razvoj projekta zahteva temeljnu analizu tehničkih, ekonomskih i ekoloških aspekata, kao i saradnju sa Rumunijom, sa kojom Srbija deli Dunav i ima dugu tradiciju uspešne hidroenergetske saradnje.   

Podsetivši na ovogodišnju situaciju sa najnižim vodostajem Dunava u istoriji hidroelektrana, naglasila je da se analizama mora doći do najoptimalnijeg kapaciteta buduće elektrane.

Govoreći o dugoročnoj transformaciji energetskog sektora, ona je naglasila da je važno da sistem bude sposoban da odgovori na sve moguće globalne izazove i da se današnje odluke posmatraju kroz rezultate koje će doneti u narednim decenijama, od izgradnje novih proizvodnih kapaciteta i sistema za skladištenje energije do razvoja gasne infrastrukture i pripreme za moguće korišćenje nuklearne energije.

„Uspešna energetska tranzicija ne znači samo promenu strukture proizvodnje, već i izgradnju sistema koji je pouzdan, fleksibilan i konkurentan. Zato moramo istovremeno da razvijamo nove kapacitete, modernizujemo infrastrukturu i jačamo stručne i tehnološke potencijale. To je osnova da Srbija i u budućnosti obezbedi sigurno snabdevanje, privuče nove investicije i bude važan energetski partner u regionu“, zaključila je Đedović Handanović.