Glavni projekti EU na Zapadnom Balkanu: "Auto-put mira" jedan od ključnih prioriteta

Evropska komisija je objavila detalje o velikim projektima koji su deo sveobuhvatnog ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji je danas usvojen, prenosi Gazeta Ekspres.

Među ključnim projektima je završetak "Auto-puta mira" koji povezuje Niš sa Prištinom i ubrzanje priprema za izgradnju druge faze sistema Ibar-Lepenac.

Osnovna mreža jugoistočnog putnog koridora, koji prolazi kroz Mađarsku i izlazi u Bugarsku, Grčku, će biti praktično završena uz podršku EU. Uz paralelni koridor uporedo će biti modernizovana i železnička pruga.

Konkretno, u ovom vremenskom okviru biće završena niška železnička obilaznica u Srbiji.

Projekat za modernizaciju železničke veze između Srbije i Hrvatske, koji služi kao vitalna karika u pogledu železničkog teretnog saobraćaja, kao i projekat modernizacije železničke veze sa severnom Makedonijom, biće značajno unapređen.

Železnički koridor VIII između Skoplja i bugarske granice koji povezuje Skoplje i Sofiju biće značajno poboljšan.

Oko 75 odsto glavnog koridora sever-jug koji povezuje glavne gradove Centralne Evrope, prolazeći kroz Sarajevo, do luke Ploče na jadranskoj obali biće završen prema standardima autoputa. Biće poboljšana i železnička veza duž istog koridora.

Železnička ruta 4 koja povezuje Beograd sa Podgoricom i crnogorskom lukom Bar biće u potpunosti rehabilitovana, od srpske granice do mora. Paralelni putni koridor biće dalje unapređivan, posebno podgorička obilaznica.

Veza između glavnih gradova biće proširena od Sarajeva do Podgorice. Biće omogućeno dalje povezivanje sa postojećim i planiranim mrežama u Bosni i Hercegovini, kao i omogućavanje direktnijih veza između suseda.

Dodatno će biti modernizovan železnička ruta koja povezuje Beograd sa Prištinom kroz građevinske radove na Kosovu i pripremom potrebne tehničke dokumentacije za sanacione radove u Srbiji.

Železnička ruta 2, koja povezuje Tiranu i Podgoricu, a proteže se do luke Drač, biće poboljšana rehabilitacijom 120 kilometara železničke pruge u Albaniji prema granici sa Crnom Gorom.

Namera je i da se završi „Plavi autoput“ duž obale od Hrvatske do Grčke. Biće dovršena obilaznica Tirane i još dve deonice u Albaniji, plus budvanska obilaznica u Crnoj Gori.

Saopšteno je da će biti završena sanacja hidroelektrane Fierza u Albaniji, a radiće se na  izgradnji hidroelektrane Skavica, kako bi se povećao izvoz električne energije iz čiste energije.

Hidroenergetski sistem Piva biće proširen u Crnoj Gori početkom gradnje hidroelektrane Komarnica.

Ubrzaće se pripreme za izgradnju faze dva hidrotehničkog sistema Ibar-Lepenac na Kosovu.

Investicije u vetroelektrane i solarne elektrane u severnoj Makedoniji biće znatno napredovale i one će poslužiti kao primer za buduće investicije, koristeći obnovljive energetske potencijale u regionu.

Podložno usvajanju budućeg višegodišnjeg finansijskog okvira u vrednosti od devet  milijardi evra bespovratnih sredstava iz IPA  instrumenta za pretpristupnu pomoć za period od 2021. do 2027. godine.

EU ima za cilj da pruži garancije koje pomažu smanjenju troškova finansiranja javnih i privatnih investicija i smanjenju rizika investitora. Garantni fond za Zapadni Balkan ima potencijal da mobiliše do 20 milijardi evra investicija tokom naredne decenije.

Inače, EU je najveći donator, partner i investitor na zapadnom Balkanu. Od devedesetih godina EU je dodelila preko 11 milijardi evra bespovratnih sredstava i zajmova za razvoj transportne i energetske infrastrukture u regionu, što je rezultiralo investicijama od skoro 22 milijarde evra.

 EU je 2015. opredelila dodatnih milijardu evra do 2020. godine, sa ciljem da podstakne četiri milijarde evra investicija i otvori više od 45.000 radnih mesta.

Preko 69,4 odsto ukupne trgovine regiona u 2019. godini bilo je sa EU, čineći EU glavnim trgovinskim partnerom regiona, dok su kompanije iz EU glavni investitori, koje su uložile oko 65,5 odsto ukupnih stranih direktnih investicija u regionu u  2018. godini.