Grdžaljiju: U vremenu političke anarhije na Kosovu, privatni sektor mora biti budan

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiju ocenjuje da u trenutnim uslovima političke anarhije na Kosovu političari zanemaruju ekonomske probleme, ali zato, kako naglašava, privatni sektor mora ostati budan i delovati.

U objavi na Fejsbuku  Grdžaljiju poručuje da je ćutanje - zločin.

„Profesionalci ne prihvataju takvo ćutanje“, ističe on i ukazuje na ključnu ulogu građevinskog sektora u razvoju ekonomije.

„Građevinski sektor je od suštinskog značaja za razvoj u brojnim dimenzijama. U sebi objedinjuje zapošljavanje, proizvodnju, obrazovanje, trgovinu, finansije, tehnološki transfer, znanje i ekonomski kontinuitet. Ako finansije ne služe realnoj ekonomiji, razvoj postaje samo površna iluzija“, navodi Grdžaljiju.

Ukazuje i na rast potražnje za kreditima, posebno hipotekarnim, što vidi kao znak vitalnosti finansijskog tržišta, ali i povod za dublje preispitivanje.

„Moramo se zapitati - šta banke zapravo finansiraju? Veliki deo kredita danas ne uzima se za stvarne stambene potrebe, već u spekulativne svrhe: za kupovinu zemljišta ili stanova koji se ne koriste, već se drže kao investicije, u nadi da će im sutra porasti vrednost“, upozorava on.

Takav model, ističe, stvara zatvoren ciklus u kojem novac ne cirkuliše u realnoj ekonomiji, već ostaje zarobljen u nekretninama.

Posebno problematičnim smatra i nepostojanje funkcionalnog sekundarnog tržišta nekretnina, što dodatno komplikuje situaciju.

„To otežava prodaju, ograničava likvidnost i povećava rizik za investitore koji ostaju 'zaključani' u imovini koju ne mogu lako da prodaju“, navodi Grdžaljiju.

Još jedan faktor koji utiče na tržište jeste demografska promena izazvana kontinuiranom emigracijom.

„Manje mladih ljudi i porodica znači i manju potražnju za stanovima u budućnosti. To je realnost koju svi moraju ozbiljno da shvate. Tržište nekretnina ima svoj organski limit i direktno zavisi od stanovništva koje ovde živi i radi“, ukazuje ekonomsku stručnjak.

Naglašava da nije pogrešno što banke teže profitu, ali upozorava da prevelika fokusiranost na kratkoročne dobitke kroz spekulativno finansiranje nekretnina vodi ka udaljavanju od održivog ekonomskog razvoja.

„Na taj način se finansijska sredstva preusmeravaju iz sektora gde su najpotrebnija – u proizvodnju, poljoprivredu, mali biznis, realnu stambenu izgradnju i lokalni razvoj“, objašnjava on i poziva na hitno delovanje:

„Vreme je za konkretne akcije u interesu održivog ekonomskog razvoja – sa osećajem hitnosti, jer sutra može biti prekasno, sa nepopravljivim lančanim posledicama“, zaključuje Grdžaljiju.