Crni energetski rekord: Zbog velike potražnje, uvoz struje na Kosovu utrostručen

Neto uvoz električne energije, odnosno razlika između uvoza i izvoza, dostigao je 1.612 gigavat-sati u 2025. godini, pokazuju podaci iz koje Agencija za statistiku Kosova. Ova količina odgovara 29,2 odsto evidentirane potrošnje, što je najveći udeo od 2002. godine, kada je počelo vođenje ove statistike, prenosi Periskopi.

Nijedna druga godina u seriji podataka Agencije za statistiku Kosova, koja počinje 2002, nije ni blizu ovog rezultata.

Prethodni rekord, od 21,3 odsto, zabeležen je 2004. godine. Godinu dana ranije neto uvoz iznosio je 538 gigavat-sati, odnosno 10,2 odsto potrošnje.

Godišnji izveštaj Regulatorne kancelarije za energetiku za 2025. godinu potvrđuje pogoršanje situacije, uz nešto drugačije podatke: neto uvoz dostigao je 1.588 gigavat-sati, što je oko dva i po puta više nego godinu ranije i odgovara 22,9 odsto potražnje, koja je iznosila 6.944 gigavat-sati, piše Periskopi.

Ugalj više nije dovoljan. Termoelektrane, koje predstavljaju stub energetskog sistema Kosova, proizvele su bruto 5.254 gigavat-sati, što je 15 odsto manje nego 2024. godine i najniži nivo od 2008. godine. Eksploatacija lignita, kojim se ove elektrane snabdevaju, smanjena je za 12,6 odsto, na 7,05 miliona tona.

Potražnja, s druge strane, ne pokazuje znake usporavanja. Potrošnja je dostigla 5.530 gigavat-sati, što je najviši nivo u statističkoj seriji Agencije za statistiku Kosova. Rast su predvodila domaćinstva, koja su potrošila 3.393 gigavat-sati, odnosno 7,6 odsto više nego godinu ranije, i sada čine 61 odsto ukupne potrošnje. Industrijska potrošnja kretala se u suprotnom smeru i smanjena je za 6,5 odsto.

Teret proizvodnje pada na postrojenja koja su već decenijama u upotrebi. Tri aktivna bloka termoelektrane Kosovo A puštena su u rad 1970., 1971. i 1975. godine, dok su dva bloka termoelektrane Kosovo B počela da rade 1983. i 1984. godine.

Strategija energetike Vlade Kosova za period 2022–2031. navodi da se blokovi termoelektrane Kosovo A nalaze na kraju svog tehničkog veka trajanja. U energetskom bilansu se ističe da kotao bloka A5 nije prošao kapitalni remont čak od 2015. godine.

Pad proizvodnje poklapa se sa periodom najavljenih radova na postrojenjima. Ministarstvo ekonomije je u martu 2025. saopštilo da će rehabilitacija termoelektrane Kosovo B podrazumevati višemesečne prekide rada blokova od 2025. do 2027. godine. Ove investicije ocenjene su kao neophodne kako bi se izbegli ozbiljni poremećaji u snabdevanju.

Modernizacija turbina, vredna 56,5 miliona evra i finansirana iz sopstvenih sredstava Kosovske energetske korporacije, počela je krajem aprila prošle godine, najpre na bloku B2.

Struja iz inostranstva nije jeftina. Prema podacima Ministarstva ekonomije, prosečna cena uvoza električne energije iznosila je 46 evra po megavat-satu u periodu od 2011. do 2020. godine, 148 evra od 2021. do 2024, a 151 evro tokom zime, od oktobra 2024. do februara 2025. godine. To je više od tri puta iznad nivoa pre energetske krize.

Troškove su na kraju osetili građani. Od 1. maja 2025. godine Regulatorna kancelarija za energetiku povećala je tarife za potrošače koji koriste regulisano snabdevanje za 16,1 odsto.

U odluci od 16. aprila regulator je obrazložio da je snabdevač električnom energijom u okviru univerzalne usluge tokom 2024. uvezao više struje nego što je bilo predviđeno, i to po višim cenama. Dodatni troškovi nastali su i zbog zagušenja prekograničnih mreža, koje je povećalo cenu korišćenja prenosnih kapaciteta za uvoz električne energije.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, indeks cena u kategoriji stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva bio je za 29 odsto viši nego 2020. godine.

Ni 2026. godina ne obećava olakšanje. Energetski bilans za ovu godinu, koji je Odbor Regulatorne kancelarije za energetiku usvojio 22. aprila, predviđao je da blok B1 bude van pogona zbog kapitalnog remonta od 8. aprila do 9. decembra, ukupno 246 dana, dok je zaustavljanje bloka B2 bilo planirano od 2. maja do 3. juna.

Prema planu, oba bloka termoelektrane Kosovo B trebalo je istovremeno da budu van pogona tokom 33 dana.

Dokument predviđa uvoz od 2.158 gigavat-sati i izvoz od 536 gigavat-sati električne energije. U njemu se izričito navodi da postojeći proizvodni kapaciteti ne mogu da zadovolje potražnju za električnom energijom, zbog čega je uvoz neophodan, posebno tokom perioda više tarife.