Mijušković: Srbija je ekonomski lider Zapadnog Balkana

Ekonomista Veljko M. Mijušković izjavio je da je Srbija ekonomski lider Zapadnog Balkana, sa godišnjim prilivom od oko četiri do pet milijardi evra stranih direktnih investicija i učešćem od približno 50 do 55 odsto u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) regiona.

„Ako posmatramo neke druge zemlje koje nisu u regionu, ali su u okolini, kao što su Hrvatska i Slovenija, naravno da su one bolje odskočile zahvaljujući članstvu Evropskoj uniji. Ali, gledajući isključivo region Zapadnog Balkana, Srbija je tu lider“, rekao je Mijušković za Kosovo onlajn.

Naglasio je da je Srbija jedina država Zapadnog Balkana van EU koja je od agencije Standard i Purs dobila investicioni rejting i da je i kod druge velike svetske rejting agenciji Fič na korak od istog statusa.

Mijušković je naveo da je privredni rast Srbije trenutno opredeljen sa nekoliko važnih faktora: velikim infrastrukturnim projektima, stranim direktnim investicijama, razvojem infrastrukture i određenim segmentima poljoprivrede, ali je ukazao da postoje i ograničenja koja usporavaju dalji razvoj.

„Postoje naravno i brojna ograničenja koja limitiraju razvoj privrede, koja se odnose s jedne strane na nisku konkurentnost domaćih preduzeća, zatim malu produktivnost malih i srednjih preduzeća i nedovoljno visok stepen inovativnosti u procesu proizvodnje“, ukazao je ovaj ekonomista.

On očekuje da će sa najavljenim promenama modela ili unapređenjem modela privrednog rasta, Srbija zadržati svoju lidersku poziciju u regionu.

„Upravo promene koje očekujemo u vezi sa privrednim modelom zemlje podrazumevaju s jedne strane fokus na tehnologijama višeg stepena dodate vrednosti, što će učiniti da imamo i dodatni stepen inovativnosti u privredi. Modifikacije koje se očekuju u perspektivi trebalo bi da prebrode uočene nedostatke“, kazao je Mijušković, koji je i docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i poslovni konsultant.

Prema njegovim rečima, neohodno je nastaviti reforme i proces približavanja Evropskoj uniji, kroz jačanje konkurentnosti privrede, institucionalnih kapaciteta i vladavine prava, uz unapređenje poslovnog ambijenta.

„Svakako je potrebno dalje nastaviti proces reforme i približavanje Evropske unije kroz jedinstveno evropsko tržište, kroz ukidanje rominga, ali i jačanje institucionalnih kapaciteta. Zatim, možemo slobodno reći, jačanje konkurentnosti domaće privrede, institucionalnog okvira, procedure vezane za vladavinu prava. Postoje značajni iskoraci koji su urađeni, ali naravno da znamo da je članstvo u Evropskoj uniji prvenstveno političko pitanje. Na nama je da se trudimo da dalje unapređujemo naš privredni ambijent, a pozitivni rezultati neće izostati“, smatra on.