"Mini Šengen" za uklanjanje CEFTA barijera

Mini šengen
Izvor: Večernje novosti

Izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka izjavio je da je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, poznatijeg kao "mini Šengen", naprednije i isplativije od Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), prenosi Gazeta Ekspres.

Kako navodi taj medij, lideri Zapadnog Balkana potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o zajedničkom regionalnom tržištu. Ova obaveza preuzeta je na samitu u Sofiji, održanom u okviru Berlinskog procesa, a kojim su kopredsedavale Bugarska i Severna Makedonija.

Samit u Sofiji održan je posredstvom interneta. Kosovo je predstavljao premijer Avdulah Hoti, a prisustvovali su i lideri zemalja u regionu Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije.

Samitu su prisustvovali i nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Mkcron i komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

Zeka: Regionalno tržište priprema za integraciju u EU

Zeka je podsetio da se Kosovo obavezalo 4. septembra u Beloj kući u Vašingtonu da će se pridružiti mini-šengenskom prostoru, koji su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine.

"Sporazum CEFTA predviđa slobodno kretanje roba, dok će sa mini-šengenskim prostorom stvaranje jedinstvene ekonomske zone omogućiti promociju takozvane četiri slobode, koje izvan kretanja roba uključuju slobodu kretanja usluga, ljudi, ali i kapitala. Što znači da je to napredak Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini", objasni je Zeka.

Šest zemalja Zapadnog Balkana deo su zone slobodne trgovine, kroz Sporazum o slobodnoj trgovini, poznat pod skraćenicom CEFTA.

Evropska unija je uspostavila međunarodni sporazum CEFTA, s ciljem olakšavanja trgovinske razmene zemalja Zapadnog Balkana.

Krasnići: Ako barijere CEFTA ne budu eliminisane, nije potreban još jedan takav sporazum

Ministar trgovine i industrije u Vladi Kosova Veselj Krasnići, međutim, rekao je da bi stvaranje zajedničkog tržišta između zemalja Zapadnog Balkana olakšalo pristup preduzećima, samo ako dotične države ne nameću trgovinske barijere.

"Ako barijere ne budu uklonjene, onda nam ne treba još jedan sporazum sa istim barijerama", naglasio je Krasnići.

Zeka je takođe ocenio da bi se funkcionisanjem zajedničkog regionalnog tržišta i da bi se Kosovo proširilo svoje prisustvo na ovom tržištu, mora usredsrediti ne samo u pogledu robe, već i pružanja različitih usluga.

"Takođe je važno za mlade profesionalce sa Kosova, za radnu snagu koja će pružati svoje usluge u ovoj novoj oblasti. Čitav region Zapadnog Balkana bi ovo trebalo da iskoristi kao novu priliku pre integracije u EU, kada će sve barijere biti potpuno eliminisane. U stvarnosti će konkurentski pritisak biti veći, ali i veća mogućnost da se iskoristi tržište koje će se prostirati na više od 30 zemalja", naglasio je Zeka.

Kosovski premijer Avdulah Hoti istakao je da obaveze sa samita u Sofiji ide u korist svima, uključujući Kosovo, jer je drugačije kada se ima pristup tržištu koje ima mnogo više potršača za prodaju.

Prema njegovim rečima, ovo pre svega ima veliki uticaj na privlačenje investicija, povećanje konkurencije i pripremu ovog tržišta za integraciju u EU.

"Ono što je za nas veoma važno je da ovo tržište ne zamenjuje zajedničko tržište sa EU, već povećava ekonomsku integraciju među zemljama", naveo je Hoti.

Tarifne i necarinske barijere koje su predstavile neke od zemalja Zapadnog Balkana

Zemlje Zapadnog Balkana su tokom godina međusobno postavljale trgovinske barijere. Srbija i Bosna i Hercegovina su stvarale trgovinske barijere za proizvode "Made in Kosovo", ne priznajući tu dokumentaciju.

Kako se navodi, Srbija nastavlja da zanemaruje potvrdni znak prilikom uvoza proizvoda, znak koji ukazuje na to da je proizvod ocenjen u skladu sa bezbednosnim i zdravstvenim standardima, u skladu sa standardima koje zahteva EU.

Pored znaka za potvrdu, dodaje se, Srbija sprečava tranzit kosovskih preduzeća i proizvoda kroz njenu teritoriju.

Upravo zbog ovih problema, Vlada Kosova je u novembru 2018. godine uvela taksu od 100 odsto na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao odgovor na politike protiv državnosti Kosova i njenog članstva u mehanizmima međunarodne organizacije.

Dok je u aprilu ove godine prethodna vlada na čelu sa bivšim premijerom Aljbinom Kurtijem zamenila taksu merom reciprociteta. Po stupanju na dužnost, premijer Avdulah Hoti ukinuo je meru reciprociteta.

Albanija i Severna Makedonija takođe su postavile različite prepreke. Predstavnici proizvođača na Kosovu tvrdili su da albanske vlasti ometaju proizvođače sa Kosova, poput slučaja akcize na pivo, zatim postupka carinjenja u Albaniji, plaćanja skenera, overe analiza, neprihvatanja cene računa od strane albanske carine i mnoge druge prepreke.

Problemi sa Severnom Makedonijom bili su u junu prošle godine, kada je zvanično Skoplje postavio carinske barijere za slučaj ribe. Posle toga, Vlada Kosova je odgovorila nametanjem mera reciprociteta za neke proizvode Severne Makedonije.