Raste zabrinutost zbog poskupljenja goriva, stručnjaci upozoravaju na novi talas inflacije

Povećanje cena naftnih derivata na Kosovu poslednjih dana izaziva veliku zabrinutost zbog uticaja koji može imati na ekonomiju Kosova i živote građana. Predstavnici privrede i ekonomski stručnjaci upozoravaju da će povećanje cene goriva direktno uticati na sektore transporta, proizvodnje i snabdevanja robom, čime će se povećati troškovi finalnih proizvoda na tržištu, penosi Front onlajn.

Očekuje se da će se rast cena nafte, uglavnom pod uticajem dešavanja na međunarodnim tržištima i geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, odraziti na povećanje cena mnogih proizvoda i usluga na Kosovu.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna upozorio je da bi moguće povećanje cene nafte na međunarodnim tržištima i povećanje troškova električne energije na Kosovu mogli doneti novi talas inflacije i ekonomskih poteškoća za građane i preduzeća.

Rafuna je rekao da se ekonomije širom sveta pripremaju za rezervne scenarije u slučaju eskalacije globalnih sukoba, što bi moglo direktno uticati na ponudu i cene nafte.

„Sve ekonomije u svetu pripremaju rezervni plan u slučaju eskalacije rata ili zatvaranja Ormuskog moreuza, što bi automatski izazvalo povećanje cena nafte. Naša vlada bi trebalo da učini isto, da bude spremna sa rezervnim paketom pomoći preduzećima“, rekao je Rafuna.

On je naglasio da je kosovska ekonomija u velikoj meri zavisna od uvoza, što prema njegovim rečima znači da se svako povećanje cena na međunarodnim tržištima odmah odražava na Kosovo.

„Mi smo ekonomija koja uvozi, i u trenutku kada uvozimo, praktično smo uvezli inflaciju“, rekao je Rafuna.

Izrazio je zabrinutost zbog upozorenja Regulatorne kancelarije za energetiku (RUE) o povećanju cena električne energije od aprila, upozoravajući da bi to moglo dodatno pogoršati ekonomsku situaciju.

„Druga briga je povećanje cena električne energije od aprila, kako je najavila RUE, a to će izazvati novi talas inflacije. Građani će postati siromašniji i njihov životni standard će se smanjiti“, naglasio je Rafuna.

Prema njegovim rečima, u ovoj situaciji, institucije bi trebalo da izrade mere podrške za preduzeća i građane, kako bi se ublažile posledice povećanja cena i održala ekonomska stabilnost.

Predsednik Kosovskog poslovnog saveza Agim Šahini upozorio je da su nedavni događaji na Bliskom istoku direktno uticali na povećanje cena goriva i povećanje troškova za preduzeća na Kosovu.

Kako kaže, ratovi i tenzije u regionu Bliskog istoka poremetili su globalna energetska tržišta, uzrokujući blokadu dela snabdevanja naftom i povećanje cena u mnogim zemljama širom sveta, uključujući i Kosovo.

„Ratovi na Bliskom istoku su poremetili svet i to je dovelo do povećanja cene nafte, ne samo na Kosovu već u svim zemljama. Oko 20 odsto isporuka sa Bliskog istoka je blokirano“, izjavio je Šahini.

On je naglasio da je na Kosovu cena goriva značajno porasla, povećavajući opterećenje na različite sektore privrede.

„Na Kosovu je cena sada oko 20 odsto skuplja. To je uticalo i na preduzeća, poput onih koja prevoze robu i putnike, a to utiče i na povećanje troškova proizvodnje“, rekao je Šahini.

Izrazio je zabrinutost i zbog nedostatka strateških rezervi nafte na Kosovu, naglašavajući da to čini ekonomiju osetljivijom na krize na međunarodnim tržištima.

Prema njegovim rečima, zbog nedostatka ponude na tržištu, čak i preduzeća koja se bave trgovinom gorivima imaju ograničenu mogućnost da obezbede dovoljne količine nafte.

„Kosovo nema dovoljne rezerve. Preduzeća i trgovci koji se bave prodajom i kupovinom nafte, zbog njene nestašice, imaju ograničene mogućnosti za kupovinu nafte“, naglasio je Šahini.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju upozorio je za da se očekuje da će povećanje cene naftnih derivata direktno uticati na povećanje inflacije i cena drugih proizvoda na Kosovu.

Prema njegovim rečima, u trenutku kada se Kosovo suočava sa uzastopnim političkim krizama, mnoga pitanja od ekonomskog značaja se zanemaruju, iako globalni događaji direktno utiču na kosovsku ekonomiju.

Grdžaljiju je naglasio da ratovi i međunarodne tenzije imaju ogromne ekonomske troškove, dodajući da se čak i najrazvijenije zemlje u Evropi suočavaju sa ekonomskim poteškoćama.

„Politička agenda na Kosovu je veoma zauzeta od krize do krize i mnogi procesi koji su važni za budućnost Kosova se zanemaruju. Rat ima toliko ogromnu cenu da su čak i najrazvijenije evropske zemlje u velikoj krizi“, rekao je on.

Iznenađen je što se na Kosovu ne razgovarala dovoljno o efektima globalne ekonomske krize, uprkos kontinuiranom porastu cena.

„Povećanje cena nafte je lančana reakcija koja utiče na mnoge proizvode i sektore, počev od proizvodnje, infrastrukture i građevinarstva, pa sve do inflacije koja je trenutno oko šest odsto“, naglasio je Grdžaljiju.

Dodao je da nedostatak javnih rezervi i stabilnih institucija dodatno otežava situaciju na Kosovu.

„Kosovo ne može uticati na prekid rata, ali može delovati unutar svojih granica kako bi imalo veću kontrolu, praćenje i pripremu rezervi za moguće situacije koje bi mogle biti opasne“, zaključio je Grdžaljiju.