Rafuna: Energetska kriza ugrožava i proizvodnju i investicije

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna ukazao je da preduzeća trpe direktne posledice zbog isključenja električne energije, upozoravajući na dugoročne posledice po ekonomiju i strane investicije na Kosovu.

Rafuna je u intervjuu za Ekonomiju onlajn naglasio da su štete od restrikcija veoma velike.

„Štete su velike, materijalne štete za biznise, što nesumnjivo povećava troškove poslovanja, izaziva poteškoće u proizvodnom procesu, kao i u ispunjavanju ugovornih rokova za isporuku količina. Takođe, dolazi i do propadanja proizvoda kao posledice nedostatka električne energije. Prvo, svaka redukcija povećava troškove proizvodnje jer su preduzeća primorana da koriste alternativna rešenja putem generatora, što predstavlja dodatni trošak. Drugo, sva sirovina ili poluproizvodi koji se nalaze u fazi finalizacije proizvoda, u trenutku prekida električne energije, propadaju i taj trošak snosi biznis. Takođe, što je još važnije, savremene tehnologije koje su kupila naša preduzeća ne funkcionišu sve putem generatora i u tim slučajevima proizvodnja mora da se zaustavi dok se ne vrati snabdevanje električnom energijom. Zbog toga su štete veoma velike i naš zahtev je da ne bude prekida u snabdevanju električnom energijom i da se preduzeća dodatno ne opterećuju redukcijama, jer su već imala mnogo izazova tokom prošle i ove godine“, rekao je Rafuna.

Prema njegovim rečima, ukoliko se ovakvo stanje nastavi, uticaj će biti još veći na tržište i konkurentnost domaćih proizvoda.

„Biće mnogo poteškoća zbog povećanja troškova proizvodnje, ali i zato što, ukoliko se nastave prepreke u proizvodnom procesu, preduzeća neće moći na vreme da isporuče robu i doći će do pada potražnje za našim proizvodima. Zato ponovo naglašavam, štete su velike i zahtevamo stabilizaciju snabdevanja električnom energijom“, istakao je Rafuna.

On je naglasio da se teret problema u energetskom sektoru nepravedno prebacuje na preduzeća, zahtevajući ozbiljniji angažman nadležnih institucija.

„Apel za štednju električne energije je u redu, ali treba imati u vidu da preduzeća nisu kriva što nije ulagano u mrežu KOSTT-a ili u druge mreže KESCO-a, KEDS-a i KEK-a. Vlada treba da pozove KEK, KEDS, RUE, KOSTT i da razgovara o tome gde je problem i da ih zamoli da preduzeća nemaju prekide u snabdevanju električnom energijom. Ako je vlada na strani ekonomskog razvoja zemlje, mora da pozove ove institucije koje se bave trgovinom električnom energijom, da unaprede mrežu i da ne kažnjavaju biznise redukcijama električne energije“, rekao je Rafuna.

Rafuna je upozorio da problemi u snabdevanju električnom energijom direktno utiču i na investicionu klimu na Kosovu.

„Mi ovo posmatramo iz ugla aktivnih preduzeća koja posluju na Kosovu, ali kako možete pozvati investitora kada imate probleme sa električnom energijom i nemate dovoljne količine? Koji investitor će doći da ulaže na Kosovu i da se prilagođava rasporedu redukcija? Poziv KOSTT-a da se smanji potrošnja električne energije za preduzeća je potpuno nelogičan. Ne možete reći preduzeću da danas ne troši energiju jer previše troši. Preduzeće plaća svoju potrošnju, a vi imate obavezu da ga snabdevate električnom energijom“, dodao je Rafuna.

Blok B1 Termoelektrane Kosovo B isključen je iz sistema 14. januara u jutarnjim satima, prema podacima objavljenim na Evropskoj mreži operatora prenosnih sistema za električnu energiju.

Do njegovog ispada došlo je u trenutku kada su vlasti pozvale na štednju električne energije i započele redukcije, za koje su navele da su posledica preopterećenja sistema.