Sporazum o slobodnoj trgovini između Kosova i zemalja Efte u punom obimu od 1. oktobra

Carina Kosova saopštila je da 1. oktobra u punom obimu na snagu stupa Sporazum o slobodnoj trgovini između Kosova i zemalja Efte – Švajcarske, Lihtenštajna, Islanda i Norveške.

Kako je saopšteno iz Carine Kosova, u okviru sprovođenja sporazuma, utvrđene su procedure koje se odnose na dokaze o poreklu i carinsko deklarisanje robe koja ispunjava kriterijume za preferencijalni tretman.

Carina Kosova poziva privredne subjekte, kako je objavljeno na Fejsbuku, da uzmu u obzir pomenute promene prilikom pripreme i deklarisanja robe za uvoz, kao i da obezbede da dokazi o poreklu i relevantna dokumentacija budu u skladu sa zahtevima sporazuma i važećim propisima.

Ono što je Kosovu potrebno od važećih propisa za lakšu saradnju sa zemljama Efte jeste i pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), a Vlada Kosova odobrila je i uputila Skupštini Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i borbi protiv finansiranja terorizma, što je Centralna banka Kosova ocenila kao značajan korak ka podnošenju zahteva Kosova za pristupanje Sepi.

Prema navodima Centralne banke, kako prenosi Reporteri, usvajanje tih zakonskih izmena u Skupštini i njihovo stupanje na snagu omogućilo bi toj instituciji, posle ispunjenja preostalih regulatornih zahteva, da pristupi podnošenju konačnog zahteva za uključivanje Kosova u geografski opseg Sepe.

U okviru sprovođenja novog Zakona o platnim uslugama i usklađivanja sa okvirom Evropske unije, Centralna banka navodi da je usvojila više od 20 uredbi i drugih regulatornih akata. 

Posle stupanja na snagu zakonskih izmena koje se odnose na sprečavanje pranja novca i borbu protiv finansiranja terorizma, CBK planira da usvoji poslednje dve uredbe vezane za zahteve Sepa.

Očekuje se da će uključivanje Kosova u Sepu, prema procenama CBK, imati direktan uticaj na građane i preduzeća kroz smanjenje troškova plaćanja, koja bi godišnje mogla da donesu uštedu veću od 55 miliona evra.

Očekuje se da će među direktnim korisnicima posebno biti građani koji primaju doznake iz inostranstva, kao i preduzeća, izvoznici i uvoznici, navodi centralna banka.