Stanić: Srbija priprema argumente za razgovore sa SAD, moguć predlog o ukidanju carina

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže za Kosovo onlajn da se, prema nezvaničnim najavama, u narednih mesec-dva očekuje sastanak na najvišem nivou između Srbije i Amerike na kom bi mogao da se postigne razuman rezultat po pitanju američkih carina na srpsku robu, koji bi omogućio održivost izvoza Srbije na američko tržište.

Prema odluci koju je američki predsednik Donald Tramp potpisao 2. aprila, carina na robu iz Srbije povećana je na 37 odsto, ali je Tramp, ipak, 9. aprila odluku o novim carinama za oko 75 zemalja odložio na 90 dana, kako bi se u tom periodu ispregovarali novi trgovinski sporazumi.  

Stanić kaže da Srbija već priprema delegaciju za razgovore sa američkom stranom i da se argumentacija dopunjuje različitim statističkim podacima, činjenicama kako se ekonomska saradnja između dve zemlje kontinuirano razvija i u pogledu robe i u pogledu usluga, stranih direktnih investicija, broja firmi koje se ovde otvaraju sa većinskim kapitalom koji dolazi iz Amerike... 

„Kao što je predložila Evropska unija i odavde bi mogao da ide predlog da se carine u potpunosti ukinu između dve zemlje, posebno kada su u pitanju industrijski proizvodi i da carina bude nula i za proizvode koje dolaze iz Amerike u Srbiju i za naše koji odlaze tamo. Međutim, naravno da američka strana ima poziciju sile, sa koje i nastupa i govori da ona može da uđe u pregovore pod uslovom da dobije nešto vrlo korisno za njih. Da li je to samo pitanje povoljnijeg tretmana za njihovu robu ili su to i određene političke koncesije, energetika, minerali, pa možda čak i teritorija, ako uzmemo za primer Evropsku uniju, pošto se često pominje Grenland... To bi, naravno, mogao da bude neki ekstreman scenario“, kaže Stanić.

U Srbiji, prema njegovim rečima, postoji oko 660 preduzeća koja svoju robu izvoze u SAD i srpska roba više ne bi bila konkurentna u odnosu na američke proizvođače ukoliko bi ostala da važi carina od 37 odsto. 

„Ukupna vrednost izvoza u 2024. godini je bila 620 miliona evra, a u prva dva meseca ove godine izvoz u robi je iznosio 100 miliona evra. Uglavnom su to autodelovi i automobilske gume, ima i proizvoda namenske industrije, dakle municije, različitih vidova naoružanja, vojnog ili lovačkog. Imamo i određene proizvode poljoprivrede, smrznuto voće, hranu za kućne ljubimce... Izvoz je skoncentrisan u rukama 10 do 15 najvećih izvoznika koji pokrivaju oko 70 odsto ukupnog izvoza iz Srbije i sve kompanije su zabrinute u pogledu tretmana robe u Americi. Mnoge kompanije koje nisu deo multinacionalnih kompanija, koje su, na primer, male ili srednje, a pritom većinu svog izvoza orijentišu na američko tržište, apsolutno bi bile počišćenene sa tog tržišta u slučaju carina od 37 odsto“, ukazuje Stanić.

Srbija je, objašnjava on, kao zemlja koja je vodeća u proizvodnom potencijalu u regionu prvobitno dobila najveće recipročne carine, a slične su određene i za druge regionalne privrede orijentisane na proizvodnju kao za BiH za koju je Amerika predvidela stopu na uvoz robe od 35 odsto, dok je za Severnu Makedoniju predviđeno da nove američke carine budu 33 odsto.