Stručnjaci: Pad inflacije ne znači i pad cena osnovnih proizvoda

Prema zvaničnim izveštajima ove godine na Kosovu je inflacija u padu, ali kako ocenjuju stručnjaci, to ne znači da će i cene osnovnih prozvoda biti umanjene, već da će sporije da rastu, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Ove godine je bilo prilično teško obezbediti novac za kupovinu osnovnih proizvoda. Ne očekujem promene sledeće godine", kaže Mentor Beriša iz Prištine, dok njegov sugrađanin Gafur Kući navodi da je sve je bilo skuplje, kako drva za ogrev, tako i povrće i ostalo.

Poslednji podaci Agencije za statistiku Kosova za novembar pokazuju da je inflacija 2,9 odsto, dok je tokom prošle godine iznosila skoro 12 odsto.

Međutim, pad inflacije ne znači i pad cena, već da cene rastu sporije.

Stručnjaci kažu da potrošači ne osećaju trenutno olakšanje čak ni kada se stopa inflacije uspori, jer mnoge od povišenih cena ostaju na snazi. Dok plate ne sustignu inflaciju, ona će ih, po njihovim rečima, opterećivati.

Na Kosovu je prosečna plata 520 evra, dok je minimalna između 130 i 170 evra – nepromenjena od 2011. godine.

Bljendi Hasaj, iz Instituta za napredna istraživanja GAP, kaže da je, na osnovu analize koju je uradio, porodica koja je tokom jednog meseca 2021. godine potrošila 500 evra, tokom 2022. morala da poveća ovaj budžet za oko 60 evra, dok je tokom 2023. godine iznos koji je potrošen u 2021. morao biti uvećan za 80 evra za istu količinu proizvoda kao 2021. godine.

Predviđanja Evropske centralne banke su da će stopa inflacije u zemljama Zapadnog Balkana biti tri odsto 2024. godine.

Bivši guverner Centralne banke Kosova Fehmi Mehmeti predviđa da će Kosovo 2023. godinu završiti sa prosečnom stopom inflacije od 5,4 odsto.

Prema njegovim rečima, struja je jedan od proizvoda koji je poskupeo, a efekat je onda lančan.

"Svi smo mi članovi porodice i znamo šta smo mogli da kupimo sa 100 evra pre pandemije. Sada nam treba mnogo više novca da napunimo potrošačku korpu. Imamo veću inflaciju u osnovnim proizvodima", kaže Mehmeti.

Treba imati na umu da su cene prošle godine uglavnom bile vođene globalnim cenama energije.

Različite analize govore da će one pasti, ne onoliko koliko su bile pre sukoba u Ukrajini, ali da će za svaki pad cena električne energije trebati vreme da se oseti u široj ekonomiji.

Stručnjaci takođe ističu da pad cena ne bi nužno bio dobar, jer bi signalizirao slabu ekonomiju sa smanjenom produktivnošću.

Podaci koje je Agencija za statistiku objavila pokazali su da je najveći deo porodičnog budžeta na Kosovu izdvojen za kupovinu prehrambenih artikala.

Prema tim podacima, kosovske porodice su prošle godine potrošile oko 300 odsto više novca na hranu nego na stanovanje.