Svetska banka: Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu ostaje stabilan uprkos globalnoj neizvesnosti

Ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće blago usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika, ali će ostati stabilan, navodi se u projekcijama Svetske banke u danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, prenosi RTV.

Svetska banka predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Zapadnog Balkana u 2025. dostići 3,2 odsto, što predstavlja reviziju naniže za 0,5 procentnih poena u odnosu na prethodne projekcije, dok se u 2026. očekuje ubrzanje rasta na 3,5 odsto.

„Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja“, izjavila je direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Ona je ipak upozorila da bi usporena ekonomska aktivnost u Evropskoj uniji i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova takođe mogli da negativno utiču na izglede za privredni rast Zapadnog Balkana.

„Neizvesnost na polju globalne trgovine verovatno će uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv ulaganja i doznaka“, dodaje Svetska banka.

U izveštaju se ukazuje na to da su, u periodima neizvesnosti, diversifikacija izvora rasta i obnavljanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti. 

Među ključnim merama su uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.

Brže sprovođenje reformi na Zapadnom Balkanu u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja „zelenih traka“ radi pojednostavljenja prekogranične trgovine – moglo bi da unapredi poverenje privrednika, privuče ulaganja i podstakne kreiranje novih radnih mesta.

U svom izveštaju, Svetska banka naglašava i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošljavanja, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage.

Prioritet Zapadnog Balkana treba da budu reforme sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, čime bi se pomoglo radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari, a region treba da bude spreman i za nove prilike za zapošljavanje koje donosi zelena tranzicija, zaključuje se u izveštaju.

Svetska banka: Kašnjenje u formiranju kosovske vlade može negativno uticati na investicije

Svetska banka je prognozirala da se očekuje da će ekonomski rast Kosova dostići 3,8 odsto tokom perioda 2025-2026.

Svetska banka je naglasila da će ekonomski rast Kosova biti podržan potrošnjom i investicionom aktivnošću, ali da se ekonomska neizvesnost, posebno u vezi sa globalnim trgovinskim politikama, povećala poslednjih meseci.

Kašnjenja u formiranju nove vlade mogu negativno uticati na investicije i sprovođenje programa strukturnih reformi. Štaviše, usporavanje ekonomske aktivnosti u EU i rastuća nesigurnost u trgovini mogu negativno uticati na ekonomski rast Kosova.

Na domaćem planu, kašnjenja u formiranju nove vlade mogu ometati investicije i sprovođenje neophodnih reformi.

„Kosovska ekonomija nastavlja svoje snažne performanse, ali Kosovo treba da generiše dodatne resurse kako bi zadovoljilo rastuće investicione potrebe, posebno u sektorima energetike, infrastrukture, ljudskog kapitala i povezanosti“, navodi se u izveštaju.