Vizna liberalizacija može da poremeti prognozu ekonomskog rasta

Centralna banka Kosova, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond predviđaju privredni rast na Kosovu do četiri odsto u narednoj godini, što je više u odnosu na ovu i prošlu godinu, piše Siri.

Iz Centralne banke poručuju da se to pripisuje očekivanjima za povećanje potrošnje i investicija, kao i stabilizaciju cena.

Ekonomski stručnjaci i privrednici, s druge strane, upozoravaju da prognoza možda neće biti tačna, ukoliko dođe do masovnog egzodusa građana, nakon liberalizacije viza sa evropskim zemljama, od 1. januara 2024. godine.

Očekivanja i rizici

U pisanoj izjavi datoj Radiju Slobodna Evropa, Odeljenje za spoljne odnose CBK kaže da fenomen iseljavanja ima potencijalni uticaj na tržište rada, a samim tim i na sve ekonomske aktivnosti.

Prema CBK, pogoršanje ovog trenda uz bezvizni režim nakon januara 2024. "bi se pretočilo u neravnotežu tržišta rada i slabljenje poslovanja i opšte makroekonomske dinamike u zemlji".

Ali, kažu u CBK, na tempo privredne aktivnosti mogu uticati i drugi faktori, kao što su tekuće geopolitičke neizvesnosti, slabija spoljna tražnja ili pogoršanje uslova trgovine.

U ekonomskom izveštaju Svetske banke za zapadni Balkan, objavljenom 19. oktobra, navodi se da su na Kosovu, iako su prognoze za privredni rast i dalje pozitivne, rizici od usporavanja značajni.

Oni su povezani sa tekućim neizvjesnostima zbog rata u Ukrajini i posledicama koje on može izazvati na ekonomske aktivnosti u Evropi.

U izjavi datoj RSE, Svetska banka kaže da je tokom 2022. godine tržište rada na Kosovu okarakterisano smanjenjem radno sposobnog stanovništva, "verovatno zbog kontinuiranih migracija".

Ali, prema njihovim rečima, Kosovo ima veliki neiskorišćeni potencijal radne snage, s obzirom na visoku stopu neučešća na tržištu rada, posebno među ženama.

"Migracije mogu vršiti pritisak za veće plate, a istovremeno to može odvesti veći broj građana sa tržišta rada", kažu u Svetskoj banci.

Međunarodni monetarni fond nije odgovorio na zahtjev RSE da komentariše prognoze ekonomskog rasta i rizike koji ih mogu pratiti.

Liberalizacija viza će odvesti radnike

Ekspert za ekonomska pitanja Ismet Muljaj, koji je u prošlosti bio i ministar trgovine i industrije na Kosovu, kaže da liberalizacijom viza na hiljade građana može da napusti Kosovo.

Oni će, kaže Muljaj, ići u posete različitim zemljama EU, ali će neki možda i potpisati ugovore o radu, a onda će dobiti i radne vize.

„Eventualni masovni odlazak građana Kosova nakon liberalizacije viza, osim što će uticati na ekonomsku aktivnost preduzeća, smanjiće i potrošnju na Kosovu. Sve se to, dakle, ogleda u ekonomskom rastu”, kaže Muljaj za RSE.

Kosovo se godinama suočava sa nedostatkom radnika različitih profila.

Radio Slobodna Evropa je nekoliko puta izveštavao o tome kako su kompanije prinuđene da uvoze radnike iz inostranstva.

Sa 1,7 miliona stanovnika, Kosovo ima stopu nezaposlenosti od skoro 12 odsto. Prosečna bruto plata je 520 evra, a minimalna između 130 i 170 evra.

Podaci Kosovske agencije za zapošljavanje govore o smanjenju broja onih koji trže posao, tokom godina, sa oko 300.000 registrovanih u 2013. godini, na oko 29.000 u aprilu ove godine.

Direktor Privredne komore Prištine Skender Krasnići kaže da su u poslednje tri godine radnici sa Kosova, uz lakšu proceduru, dobili radne dozvole i izbegli u zemlje EU.

Nemačka je jedna od onih koja je pojednostavila procedure za izdavanje dokumenata strancima. Prošle godine broj radnih viza koje je izdala nemačka ambasada na Kosovu porastao je za 110 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Krasnići kaže da će se ovi brojevi povećati i nakon liberalizacije viza, iako to slobodno kretanje ne znači putovanje u svrhu posla.

“Građani će imati priliku da posete zemlje EU, ali i da nađu posao i potom dobiju radnu vizu”, kaže on.

Dodaje da nedostatak radnika utiče na pad ekonomske aktivnosti.

Situacija u brojevima

Kosovska agencija za statistiku još nema podatke za 2022. i za ovu godinu, ali oni za 2021. pokazuju da je više od 42.000 građana napustilo Kosovo, iz različitih razloga – uključujući i zaposlenje.

Štaviše, Kosovo već godinama pati od visokog trgovinskog deficita, pošto većinu svojih proizvoda uvozi iz susednih zemalja ili zemalja EU.

U 2022. godini, prema podacima KAS, Kosovo je izvezlo proizvode u vrednosti od blizu milijardu evra, dok je uvezlo u vrednosti od preko pet milijardi evra.

Prosečna stopa inflacije u 2022. godini iznosila je skoro 12 odsto, iako je sada trend opadanja.

Prema podacima CBK, strane investicije na Kosovu su u 2022. godini dostigle vrednost od preko 750 miliona evra, a nešto višeo od 420 miliona evra u 2021. godini.

Prema CBK, najveće investicije su napravljene u sektoru nekretnina i dolaze uglavnom iz kosovske dijaspore.

Kosovo takođe prima veliki iznos doznaka od dijaspore, koje su samo prošle godine iznosile više od 1,2 milijarde evra.