Zbog Kolektivnog ugovora opštine na Kosovu suočavaju se sa gubicima

Kosovske opštine se suočavaju sa velikim finansijskim teretom kao rezultat raskida Kolektivnog ugovora od strane Ministarstva prosvete u novembru 2022. godine, što je dovelo do gubitka preko 236 miliona evra kroz postupke izvršenja na osnovu nekoliko sudskih odluka u poslednje tri godine, prenosi Gazeta ekspres.

Prema rečima izvršnog direktora Udruženja kosovskih opština Sazana Ibrahimija, samo ove godine do avgusta, opštine su dobile preko 73,5 miliona evra, od čega je više od 40 miliona evra uzeto iz budžeta za kapitalne investicije.

Uprkos kritikama opština i Udruženja, Ministarstvo finansija nije dalo nikakav zvaničan odgovor u vezi sa zahtevom za kreiranje posebne budžetske linije ili za rešavanje ovog pitanja.

Ibrahimi podvlači da zbog ovog finansijskog pritiska gradonačelnici nisu uspeli da ispune svoja obećanja iz kampanje 2021. godine.

„Od 2022. do avgusta ove godine, zbog sudskih odluka, kada se većina odluka odnosi na kolektivni ugovor, opštinama je oduzeto preko 236 miliona evra. U 2022. godini oduzeto je preko 36 miliona evra, u 2023. godini oko 40 miliona evra, u 2024. godini preko 86 miliona evra i do avgusta ove godine oduzeto je preko 73.5 miliona evra. Sada, od ovih 73.5 miliona za ovu godinu, opštinama je oduzeto preko 40 miliona evra za kapitalne investicije. Više od 50 odsto ovih sredstava je oduzeto iz kategorije kapitalnih investicionih rashoda. Zatim imamo robu i usluge preko 24 miliona evra, subvencije i transfere preko pet i po miliona, a imamo i opštinske rashode preko tri miliona evra samo ove godine. Iz tog razloga, pošto su od opština oduzeta vanredna finansijska sredstva, čak ni gradonačelnici opština nisu imali nikakvu priliku da ispune sve obaveze koje su preuzeli i obećali tokom predizborne kampanje 2021. godine“, kaže Ibrahimi za Kosova pres.

Ibrahimi kritikuje pristup centralnog nivoa i nedostatak spremnosti za rešavanje krize. Prema njegovim rečima, rešenje bi bilo stvaranje posebne budžetske linije koja bi pokrivala troškove koji proizilaze iz Kolektivnog ugovora.

On takođe naglašava da nedostatak finansijske transparentnosti koji ovaj problem uzrokuje takođe kažnjava opštine u konkurenciji za grantove za učinak, jer je jedan od kriterijuma čist revizorski izveštaj.

Direktor za ekonomiju i razvoj opštine Istok Genc Ademaj takođe kaže da ovo finansijsko opterećenje opterećuje opštine.

„Kao institucija i opština, pogođeni smo kao i druge opštine, što je u velikoj meri oštetilo uslugu u odnosu na građane. Kao opština, do sada, na osnovu programa koji imamo za upravljanje javnim finansijama, a to je slobodni balans, što je vanredan program u trošenju javnog novca. Imamo oko 6.3 miliona evra isplaćeno, i još jednu listu čekanja koja je došla prošle nedelje, koja nas obavezuje na dodatni deo plaćanja kolektivnog ugovora, ugovora koji je legitiman i s pravom je pripadao nastavnicima uprkos tome što nisu naišli na podršku odgovornih institucija kao što su Ministarstvo prosvete i finansija, koje nisu kreirale budžetsku liniju za plaćanje ovih obaveza“, kaže on.

U novembru 2022. godine, Ministarstvo prosvete donelo je odluku o raskidu kolektivnog ugovora potpisanog između Ministarstva i Ujedinjenog sindikata obrazovanja, nauke i kulture kojim su nastavnicima obezbeđeni putni troškovi, naknada za obroke, jubilarne nagrade i druge pogodnosti za prosvetne radnike.