Hajdari: Nedostatak pravne saradnje Kosova i Srbije prepreka procesuiranju ratnih zločina

Nedostatak pravne saradnje sa Srbijom predstavlja ozbiljnu prepreku u procesuiranju ratnih zločina, ocenjuje šefica Odeljenja za ratne zločine Specijalnog tužilaštva Kosova Drita Hajdari.

Ratni zločini su i dalje teško breme Kosovu i Srbiji, piše Zeri i navodi da netaknuta obimna evidencija o ratnim zločinima omogućava počiniocima da izbegnu pravdu.

Tokom 2018. Tužilaštvo Kosova nasledilo je od Euleksa više od 900 slučajeva ratnih zločina i oko 2.000 dosijea nestalih, takođe klasifikovanih kao ratni zločini, što predstavlja veliko opterećenje za lokalne tužioce, ne samo po obimu već i zbog problema vremenskog aspekta prikupljanja dokaza.

„Trenutno Srbija pruža utočište većini ratnih zločinaca. Još jedna prepreka je pružanje materijalnih dokaza i to ne samo iz Srbije, već i od Haškog tribunala. Posebna problematika slučajeva ratnih zločina na Kosovu je nedostupnost osumnjičenih, svedoka i dokaznog materijala, od kojih je većina u Srbiji", rekla je Hajdari za Zeri.

Ona predlaže da pravna saradnja bude deo dijaloga koji bi trebalo da nastave Kosovo i Srbija ove godine.

„Pitanje ratnih zločina i način pravne saradnje sa Srbijom treba postaviti na međunarodnom nivou, u suprotnom, većina kriminalaca će ostati nekažnjena“, maglasila je Hajdari.

Dodala je da Srbija i Kosovo mogu da koriste primer sporazuma Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa Srbijom u pogledu saradnje i procesuiranja ratnih zločina.

Do 2016. godine postojala je saradnja između Euleksa i Srbije, posebno po pitanju nestalih osoba.

Misija, koja nije uspela da podigne optužnice za ratne zločine koje su srpske snage počinile na Kosovu, kaže da se sada zalaže za pojačanu regionalnu saradnju u istragama ratnih zločina.

"Pravda se mora uspostaviti i počinioci ratnih zločina biti kažnjeni. Euleks ne može da podnese optužnice za ratne zločine, jer kosovski zakon ne dozvoljava optužnice u odsustvu", izjavila je za Zeri portparolka Euleksa Joana Lakana.

Rođaci nestalih osoba na Kosovu takođe se žale da je njihova potraga talac nedostatka saradnje.

Bajram Ćerkinaj, iz Resursnog centra za nestale osobe kaže da je zbog nedostatka saradnje Srbija utočište za one koji su mnoge ubili.

"Zahtevamo da pitanje nestalih bude ključna tačka u razgovorima", rekao je  Ćerkinaj.

U skoro svim slučajevima, Srbija je tražila da se neformalno pošalju na najbliži granični prelaz. Bilo je slučajeva kada su pušteni na neutralno područje granice, a potom ih je srpska policija uhapsila.

Profesorica prava na Univerzitetu u Beogradu Vesna Rakić Vodinelić, kaže da će pravna saradnja Kosova i Srbije biti talac nedostatka vladavine zakona.

„Na Kosovu i u Srbiji preovlađuje politički uticaj na pravdu (posebno tužilaštvo). Nedostatak vladavine prava je kritična tačka, a pitanje izbegavanja pravde samo je jedan od problema", rekla je Rakić Vodinelić za Zeri.

Dodala je da je „pravna saradnja  suštinski deo bilo kojeg nivoa dijaloga“.

Iako se saradnja čini malo verovatnom, još jedan izazov za kosovsko Tužilaštvo je smrt preživelih i njihovo dugo čekanje na pravdu.

"Nailazili smo na svedoke koji su razočarani zakasnelom pravdom i koji nemaju interes da svedoče", istakla je Drita Hajdari.