Na Kosovu sedam žena ubijeno ove godine

Od januara do juna Kosovska policija je registrovala ukupno 1.335 slučajeva nasilja u porodici, a ove godine ubijeno je ukupno sedam žena.

Četiri slučaja nasilja u porodici prijavljena su u poslednja 24 sata, a jedan od njih, u Donjem Livoču kod Gnjilana, završen je smrtnim ishodom, kada je muškarac ubio suprugu i njenog brata, prenosi Koha.

Sociolog Genc Đerđa izjavio je da nasilno rešavanje sukoba i nedostatak empatije mogu doprineti njihovoj eskalaciji.

„Imamo necivilizovan način rešavanja sukoba, odnosno nasiljem, a tu je i pogoršanje mentalnog zdravlja, naročito usled upotrebe narkotika, koja je u porastu, posebno među mladima. To na neki način dovodi do nedostatka empatije ili saosećanja prema protivniku ili osobi sa kojom je neko u sukobu, nakon čega se nasilje javlja kontinuirano ili ciklično, a svi akteri trpe fatalne posledice“, rekao je on.

Govorio je i o pritisku društvenih normi, koji, prema njegovim rečima, može da izazove nasilne reakcije.

„Postoji pritisak društvenih normi koje na neki način izazivaju osećaj stida ili preterano naglašavanje ega. Pokušaj da se ego zaštiti od ovih kulturnih, društvenih i različitih drugih pritisaka može da dovede do nasilja koje se ponavlja u ciklusima“, rekao je Đerđa.

Ministarka pravde Donika Gervala izjavila je da postoji obaveza da se deluje kako bi se sprečila ubistva žena, ali nije navela koje će konkretne mere biti preduzete.

„Ne možemo da čekamo da žene budu ubijene da bismo reagovali. Naša obaveza je da delujemo, sprečavamo nasilje i učinimo sve što je u našoj moći kako se ovakve tragedije nikada više ne bi dogodile. Ubistvo žena je toliko težak i užasan zločin da nijedno društvo ne može da prihvati kao neizbežno ono što ima obavezu da spreči“, rekla je Gervala.

Psiholog Iljir Havoli ocenio je da je važno prepoznati faktore koji mogu dovesti do nasilja sa smrtnim posledicama. Prema njegovim rečima, nelečene traume i poteškoće u upravljanju emocijama mogu uticati na eskalaciju sukoba.

„Moramo imati na umu da svaka osoba može imati skrivene traume iz detinjstva, adolescencije i drugih životnih perioda koje nisu obrađene. U trenucima kada stres i anksioznost dostignu vrhunac, pojedinci nisu u stanju da upravljaju svojim emocijama i dolazi do eskalacije sukoba“, rekao je Havoli, ističući potrebu za prevencijom kako se obrazac nasilja ne bi prenosio na buduće generacije.

Psiholozi i sociolozi naglasili su da sprečavanje nasilja zahteva pravovremenu intervenciju, rešavanje faktora koji dovode do nasilja i konkretno delovanje institucija, kako buduće žrtve ne bi postale deo statistike ubistava.