Pet ključnih figura OVK u Martijevom izveštaju

Postoji pet ključnih figura OVK na koje se švajcarski senator Dik Marti namerio u svom izveštaju, označivši OVK odgovornim za mnoge ratne zločine, piše Koha.

Identifikovao je Hašima Tačija kao kuma „Dreničke grupe“, koga je prozvao odgovornim za te zločine, a kao članove grupe spomenuo je i Džavita Haljitija, Kadrija Veseljija, Azema Silju i Fatmira Ljimaja.

Trgovina organima žrtava, za transplantaciju najstrašnija je optužba navedena u tom dokumentu.

Specijalni sud ima mandat da razjasni navode iz Martijevog izveštaja u kome se pominje pet visoko pozicioniranih ličnosti OVK, od kojih je najvažniji Hašim Tači.

Tači, koji je danas podneo ostavku na mesto predsednika Kosova nakon što je optužnica protiv njega potvrđena, pominje se u izveštaju 27 puta, identifikovan je kao kum "Dreničke grupe", što ga čini odgovornim za ratne zločine.

„Direktni izvori kojima raspolažemo na pouzdan način pokazuju da su Haljiti, Veselji, Silja i Ljimaj, kao i Tači i drugi članovi kruga njihovih bliskih saradnika, naređivali, a ponekad i lično izvršavali brojna ubistava, zatvarali, mučili, ispitivali u različitim delovima Kosova i posebno ono što nas na poseban način zanima tokom operacija koje je OVK sprovodila na albanskoj teritoriji u periodu 1998-2000 “, kaže se u tački 72. izveštaja.

Kadri Veselji protiv koga je takođe podignuta optužnica, pomenut je sedam puta u izveštaju senatora Martija.

Fatmir Ljimaj šest puta, Džavit Haljiti četiri puta i Azem Silja dva puta.

Iako je u Specijalni sudu sa osumnjičenima Siljom, Ljimajem i Haljitijem razgovarano nikada nisu pristali da kažu da li su suočeni sa istragom u Hagu ili ne.

U fusnotama izveštaja u dva slučaja se pominje prezime Haradinaj, ali nije precizirano da li je reč o Ramušu Haradinaju. U oba slučaja za referencu se navode tajni nemački dokumenti, u jednom se navodi da se „Tači u bezbednosnim krugovima smatra mnogo opasnijim od Haradinaja“, drugi dokument Tačija i Haradinaja opisuje kao ključne ličnosti organizovanog kriminala na Kosovu.

Haradinaj je prošle godine podneo ostavku na mesto premijera nakon što je pozvan na razgovor u Hag kao osumnjičeni.

U junu je Specijalno tužilaštvo navelo da je aprila podnelo Specijalizovanim većima Suda optužnicu u deset tačaka na uvid optužujući Tačija i Veseljija „i druge“ za niz zločina protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistvo, prisilni nestanak osoba, progon i mučenje.

Najozbiljnija optužba koju je Dik Marti naveo u izveštaju je trgovini organima ubijenih.

„Dokazi na kojima se zasnivaju naši zaključci pouzdano i koherentno spominju metodologiju koja se koristi za ubijanje svih zatvorenika, uglavnom metkom u glavu, pre nego što se operiše radi uklanjanja jednog ili više organa. Saznali smo da je to uglavnom bila trgovina ’bubrega izvađenih iz leševa’  odnosno post-mortem transplantacijom bubrega, a ne serijom sofisticiranih hirurških zahvata koji bi zahtevali kontrolisane kliničke uslove i, na primer, intenzivnu upotrebu anestetika“, navodi se u tački 162.

U kontekstu učešća u ovim navodnim zločinima, pominje se ime Šaip Muja. U nekim slučajevima su pomenuti i Sabit Geci, Riza Aljija, Džemšit Krasnići i Dželjadin Gaši.

Istraga, koja je prethodila Martijevom izveštaju, pokrenuta je nakon izveštaja u knjizi "Lov - ja i ratni zločinci" bivšeg Haškog međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte. Navodno se trgovalo ljudskim organima koji su, prema knjizi, oduzeti srpskim zarobljenicima. OVK je identifikovana kao odgovorna za takav zločin.

I u Martijevom izveštaju, se sugeriše da su osobe koje je pomenuo u izveštaju trebale biti osuđene za teška krivična dela i trebale su odslužiti duge zatvorske kazne, ako njihovu nekažnjivost nisu obezbedila dva šokantna faktora.

"U prvom redu, očigledno su uspeli da eliminišu ili prećutno prisile zastrašivanjem većinu potencijalnih ili dokazanih svedoka (i njihovih neprijatelja i starih saveznika), koristeći silovanje, pretnje, ucene i iznude i drugi, nedostajala je politička volja međunarodne zajednice da ozbiljno izvrši akcije protiv bivših lidera OVK. Ovo je očigledno omogućilo Tačiju i posledično ostalim članovima ’Dreničke grupe’ da iskoriste svoj položaj i akumuliraju lično bogatstvo nevezano za njihove deklarisane aktivnosti“, navodi se u tački 69. u Martijevom izveštaju.

Izveštaj senatora Martija dobio je pečat Saveta Evrope 2011. godine, nakon čega je izvršen međunarodni pritisak da se uspostavi mehanizam za istragu navoda iznetih u njemu.

Nešto kasnije, Kosovo je putem razmene pisma sa Briselom obećalo da će uspostaviti ovaj mehanizam i pre pet godina izvršilo je ustavne i zakonske promene, na osnovu kojih je osnovan Specijalni sud.