Bugajski: ZSO je tempirana bomba, Kurti mora da ostane dosledan u strategiji prema Srbiji

Ekspert za Balkan iz Centra za analizu evropske politike Januš Bugajski kaže da je francusko-nemački predlog suviše ograničen da bi obezbedio normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije kroz međusobno priznanje, prenosi Albanijan post.

Bugajski u intervjuu za "Albanijan post" naglašava da je svako administrativno telo na etničkoj ili verskoj osnovi na Kosovu, misleći pritom na ZSO, “recept” za neslaganje, za sporove, sukobe i manipulacije od strane Srbije i Rusije.

Dijalog Kosova i Srbije ušao je u novu, mnogo dinamičniju fazu nakon francusko-nemačkog predloga, jeste li videli o kom predlogu je reč? 

Ažurirani, ali neobjavljeni francusko-nemački predlog imaće ograničenu kilometražu osim ako nije popraćen rasporedima, poticajima i mehanizmima za provođenje međudržavnog međusobnog priznavanja. Činjenica da predlog nije javno objavljen stvorila je još više problema svakoj strani da na različite načine tumači njegov sadržaj i ne slaže se oko njegovih ciljeva. U verziji koju sam video, predlog je veoma ograničen da bi se obezbedila „normalizacija“ kroz međusobno priznavanje i ostaje veoma nejasan u vezi sa državljanstvom Kosova i njegovom važnosti za regionalnu bezbednost i ekonomski razvoj.

Sever Kosova se poslednjih meseci pretvorio u arenu gde Kosovo i Srbija odmeravaju svoje snage. Šta bi po vašem mišljenju bilo najidealnije rešenje za sever, a samim tim i za srpsku zajednicu na Kosovu, stvaranje ZSO ili korekcija granica i zašto?

Kosovo bi trebalo da se fokusira na decentralizaciju i lokalno donošenje odluka za upravljanje opštinskim pitanjima. Plus, pun skup kolektivnih etničkih prava u pogledu jezika, obrazovanja, kulture, simbolike i verskih rituala je važan za Srbe i druge nacionalnosti na Kosovu. Međutim, stvaranje bilo kog etničkog ili verskog administrativnog tela unutar Kosova je „recept“ za sporove, sukobe i strane manipulacije Srbije i Rusije. EU i SAD bi bile zauzete postavljanjem još jedne tempirane bombe na Kosovu nakon greške koju su napravili stvaranjem etnički zasnovanih entiteta u Bosni i Hercegovini.

Opozicione stranke na Kosovu podvlače činjenicu da bez direktnog učešća SAD u procesu dijaloga Kosova i Srbije pitanje između njih ne može da dobije epilog. U tom kontekstu, kako vidite ulogu EU u odnosu na dijalog i da li mislite da bi u tom procesu trebalo direktno uključiti SAD?

EU provodi većinu svog vremena pokušavajući da smiri sukobe koje je stvorio Beograd. Vučić je naučio kako da manipuliše EU u svoju korist tako što će skrenuti pažnju sa suštinskog problema – nepriznavanja Kosova od strane Srbije. On prikazuje Prištinu kao krivca i manipuliše diplomatskim omekšavanjem EU prema Beogradu. Nažalost, Bajdenova administracija nije dovoljno angažovana u regiji i možda ne razume u potpunosti da bi mogla ponovo kliznuti u oružani sukob ako se prepusti EU da upravlja. Srećom, prisustvo NATO će obezbediti da Srbija ne uspe ni u kakvoj vojnoj konfrontaciji. Međutim, bez pune posvećenosti Vašingtona podsticanju međusobnog priznavanja, neće biti konačnog rešenja.

Kako vidite ulogu Rusije na Zapadnom Balkanu? Ima li snage da destabilizuje zapadni Balkan dok se bori u Ukrajini, ako ima, kako to može učiniti?

Moskva ne mora da angažuje svoju vojsku na Zapadnom Balkanu, jer Srbija zapravo služi kao njen predstavnik. Za Kremlj je ovo jeftina operacija destabilizacije regiona guranjem Beograda i Banja Luke u nove sukobe u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori. Vučić i Putin imaju simbiotski odnos u kojem Putin pomaže Vučiću da pogura Srbiju, dok Vučić pomaže Putinu da prodre u region i stvori probleme NATO i EU. Nestabilnost na Balkanu omogućava Moskvi da tvrdi da EU i NATO ne mogu rešiti ili spriečiti sukobe, ona potencijalno deli odgovore Zapada i daje Moskvi balkansku kartu u njenoj široj borbi sa Zapadom. Moskva se mora razoružati na Balkanu ograničavanjem ili eliminacijom svog destruktivnog prisustva – u oblasti energetike, lokalne ekonomije, medija i društvenih mreža. U tome, SAD mogu igrati mnogo značajniju i delotvorniju ulogu uz EU

Kako vidite pristup kosovskog premijera Aljbina Kurtija u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije, šta biste ga savetovali?

Kurti mora ostati dosledan u svojoj strategiji prema Srbiji. Uzajamno priznanje znači potpuni reciprocitet u svim međudržavnim odnosima i jednaku zastupljenost u svim međunarodnim institucijama. Moj savet bi bio da se držite glavnih principa i stalno ponavljate ključne ciljeve, ali i da ostanete fleksibilni u svakodnevnoj taktici. Priština takođe treba da bude glasnija u objašnjavanju kako Rusija sabotira region i koristi svoje bliske veze sa vladom u Beogradu i drugim srpskim institucijama.