Džejms Ker - Lindzi: Priština ne prihvata ni osnovna prava Srba na autonomiju

Na primeru Zajednice srpskih opština smo videli da je Kurti potpuno protiv autonomije, čak i u minimalnom obliku. Jasno je da su Zakon o strancima i Zakon o vozilima suprotni duhu Ahtisarijevog plana. Priština pokušava da nametne autoritet da vodi zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Krajnji cilj je veoma jasan – da se Srbi integrišu ili nateraju da odu, kaže politički analitičar, ekspert za kiparsko pitanje i zapadni Balkan Džejms Ker – Lindzi u intervjuu za hrvatski portal Novosti.

Zakon o strancima i Zakon o vozilima koji bi 15. marta trebalo da počnu da se primenjuju na Kosovu apsolutno su suprotni duhu Ahtisarijevog plana – kaže Ker-Lindzi o pravnim aktima za koje su srpske nevladine organizacije upozorile da bi mogli dovesti do kolapsa obrazovnog i zdravstvenog sistema dostupnog srpskom stanovništvu na Kosovu.

Autor knjige „Kosovo: Put ka osporenoj državnosti na Balkanu“, ekspert za kiparsko pitanje i zapadni Balkan, Ker-Lindzi u intervjuu za portal Novosti ocenjuje da se Kosovo nalazi u međunarodnom limbu, sa malim izgledima za članstvo u Ujedinjenim nacijama, pa i Evropskoj uniji, uprkos značajnim naporima i Brisela i Vašingtona.

Kako je naveo, većina zemalja sa kojima Kosovo treba da ima odnose priznala ga je, ali je ono i dalje u međunarodnom limbu jer ga više od pola sveta ne priznaje.

„Mnoge na Kosovu to ljuti i iritira, jer nije član Ujedinjenih nacija. Drugi kažu da ih baš briga, da je UN smešna organizacija. Činjenica je da je i članstvo u UN-ovim organizacijama važno. Kosovo je deo Svetske banke i MMF-a, ali ne i Svetske zdravstvene organizacije, Međunarodne agencije za energiju, Svetskog programa za hranu i UNESKO-a, u koji je pokušavalo da uđe. Upravo je od aplikacije za članstvo u UNESKO proces priznavanja krenuo nadolje“, rekao je Ker-Lindzi.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje i članstva Kosova u Evropskoj uniji.

„Jedan zvaničnik EU-a ranije mi je rekao: 'Mi zapravo ne znamo da li Kosovo može da se pridruži Evropskoj uniji ako nije član UN-a.' To nije jasno, naročito kada imate pet članica unutar EU-a koje ne priznaju Kosovo. Njihovi stavovi na temu priznanja nisu omekšali, već su s vremenom postali sve tvrđi“, dodao je.

Govoreći o izborima koji su prošle godine sprovedeni na Kosovu i rezultatu opozicije, Ker - Lindzi je naveo da je proces protiv Hašima Tačija za ratne zločine na neki način „razbio čini“ dugo dominantne Demokratske partije Kosova, a da su Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova izgubile podršku.

Ker-Lindzi navodi da je stanovništvo imalo osećaj duboke korupcije, a da je Aljbin Kurti predstavio veoma drugačiju sliku o sebi.

„On je problematičan, licemer i populista, ali pametan i dovitljiv. Predstavljao se kao nekorumpiran. Razočaranim glasačima je bilo važno i njegovo suprotstavljanje međunarodnoj zajednici. Kažu: 'Britanci, Francuzi, Nemci, SAD su nam rekli: proglasite nezavisnost, mi ćemo rešiti za vas. A nisu.' Ti ljudi Kurtija vide kao heroja“, dodaje.

Na pitanje o izborima za predsednika Kosova, Ker - Lindzi kaže da se Vjosa Osmani na međunarodnom frontu predstavlja kao razumno lice Kosova, ali da je bio apsolutno užasnut kada je video na pokretanju Trampovog Odbora za mir.

Smatra da je to jako pogrešan korak, posebno jer je Evropska unija jasno stavila do znanja svoj stav.

„Osmani se trudila da pokaže što prijateljskiji odnos sa Donaldom Trampom. Kod nje evropski zvaničnici odlaze kada ne žele da razgovaraju sa Kurtijem. Videćemo da li će Kurti to ceniti ili ne“, dodao je.

Odgovarajući na pitanje u vezi Ahtisarijevog plana na osnovu kojeg je Kosovo proglasilo nezavisnost, ali koji garantuje i prava Srba na Kosovu, Ker - Lindzi je naveo da su države koje su podržale nezavisnost Kosova, kada je proces nadgledanja nezavisnosti završen, rekle – sada nastavite sami i održavajte te vrednosti.

Vlade pre Kurtijevog dolaska su prepoznavale potrebu da budu u dobrim odnosima sa EU i SAD, navodi Ker - Lindzi i dodaje da je to bio drugačiji SAD, sa Obamom na čelu, kao i da je na Kosovu bio Tači, kome je oblak ratnih zločina visio nad glavom, te ga je bilo lakše držati pod kontrolom, što sa Kurtijem nije slučaj.

„Svet je krenuo dalje, a Evropa je imala mnogo veće probleme. Britanija, Francuska i SAD, ključni kosovski partneri, od 2012-2013. smanjili su lobiranje oko priznanja. Britanski zvaničnik mi je tada rekao: 'Sve koje smo ubedili već su priznali Kosovo. Postaje malo ponižavajuće da naš ministar spoljnih poslova to zatraži, a oni to ne učine. Izgledamo kao slabići.' Međunarodna zajednica se ponovo uključila tek kada je Kurti počeo da pravi probleme. EU ne rešava probleme, već samo gasi požare“.

Istakao je da je apsolutno jasno da su zakoni o strancima i vozilima potpuno suprotni duhu Ahtisarijevog plana, kao i to da Priština ne prihvata ni osnovna prava Srba na autonomiju.

„Na primeru Zajednice srpskih opština smo videli da je Kurti potpuno protiv, čak i u minimalnom obliku. Priština pokušava da nametne autoritet da vodi zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, da Srbi ne dobijaju svoje udžbenike, već da prate kosovski nastavni plan i program. Krajnji cilj je veoma jasan – da se Srbi integrišu ili nateraju da odu. Mnogo Albanaca će i jedan i drugi ishod smatrati uspešnim, iako će politički to stvoriti više problema za Prištinu nego što možda sada shvataju. Jedni će reći: 'Ako od Srbije dobijaju obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, neće se integrisati.' Istovremeno su svesni da je zdravstvena zaštita bolja od kosovske i da mnogi kosovski Albanci za određena zdravstvena stanja idu u Beograd da se leče. Kada je reč o obrazovanju, to je kontrola“, naveo je.

Govoreći o sankcijama koje je EU uvela Kosovu, pa ukinula, Ker - Lindzi navodi da je EU verovatno shvatila da Kurti nije tip koga mogu da nateraju.

Prema njegovim rečima, Kurti je tvrdoglav, a zastoj je kontraproduktivan.

Ker - Lindzi i da je Kurtijevo ponašanje uticalo na to da se mnogi zapitaju da li je EU napravila grešku priznavši Kosovo i dodao da smatra da neće povlačiti priznanja, ali da su sada mnogi svesniji da preko nekih stvari nije trebalo preći.

„Mnogi evropski zvaničnici su uložili ogroman napor u Kosovo, a Kosovo je dovelo u pitanje taj kredibilitet EU. EU je zamišljena da bude veliki globalni akter, a efikasno su je porazili mali balkanski političari, poput Kurtija, govoreći 'ne dam da me gurkate' i 'možda ste nam pomogli, ali to ne znači da ću raditi to što želite'. Ukupno, ovo je vrlo neprijatna situacija za EU“, rekao je Ker - Lindzi.

Na pitanje o dijalogu Beograda i Prištine, Ker - Lindzi je naveo da se mnogo energije trošilo na Zajednicu srpskih opština umesto na sveobuhvatno rešenje.

Kako kaže, najbolje sveobuhvatno rešenje je diskusija o teritorijalnom rešenju iz 2017-2018. za koje smatra da je najlogičnije.

„Morate pokušati da sačuvate zajednicu koliko god je to moguće. Odnos Beograda i Prištine nije zdrav. Koči Kosovo zbog stvari koje sam već spomenuo, a važno je i za Srbiju. S druge strane, stavovi Srba prema Kosovu su se na mnogo načina pooštrili, a ključna tačka te promene je bila kandidatura Prištine za UNESKO i pokušaj da se srpske pravoslavne crkve proglase kosovskom baštinom. To je uznemirilo mnoge Srbe. Ahtisarijevo rešenje u osnovi nije dobro, u Beogradu su ukorenjeni stavovi, a Priština nije konstruktivna“, naveo je.

Ker - Lindzi ističe da za autonomiju nije važno koliko pripadnika jednog naroda čini tu manjinu koja ima autonomiju i navodi primere Kipra gde je za oko 20 odsto Turaka bilo kakva autonomija nepopularna, ali i za Velšane koji sa jedan odsto imaju autonomiju u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Naglašava da je važan kontekst, kao i da Kurti upravo igra na kartu da se na kraju postave pitanja da li je realno da tri odsto stanovništva ima ikakvu autonomiju i da li zaista taj procenat može da vodi svoje poslove, škole i bolnice.

Istovremeno, kako dodaje, na razne načine podstiče Srbe da odu, kako bi postalo sve teže da iznesu argument za bilo kakvu vrstu autonomije.

Kada je reč o pravnoj i političkoj odlučnosti, Ker - Lindzi kaže da brojevi nisu nužno odlučujući, ali da ako se razgovara sa zvaničnicima u inostranstvu, naročito sa onima koji ne znaju dobro situaciju, taj argument dobija novu dimenziju.

Komentarišući navode da bi Trampova administracija mogla da istupi sa planom za normalizaciju i međusobno priznanje između Kosova i Srbije, Ker - Lindzi kaže da je u prvom mandatu Donalda Trampa Ričard Grenel radio na Vašingtonskom sporazumu, koji je apsolutno smešan na svakom nivou.

Ker - Lindzi navodi da taj sporazum nije normalizovao stvari, niti se bavio problemima koje je trebalo rešiti.

Na pitanje o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom odnosu prema Kosovu, Ker - Lindzi kaže da je Vučić uvek bio mnogo pragmatičniji na temu Kosova.

Navodi i da predsednika Srbije Evropa ne doživljava kao nekoga ko je fundamentalno protiv Albanaca.

„Primećuje se, uz sve uspone i padove, da ima dobar odnos sa Edijem Ramom. Činjenica je i da je izgledalo da Vučić i Tači zapravo imaju veoma dobar radni odnos koji je delovao i relativno prijateljski. Čini se da lično nije preterano zainteresovan za Kosovo, jer nema ni ličnu vezu, ali je to pitanje koje ne može da ignoriše. Nije govorio da neće da ima kontakt sa zvaničnicima iz Prištine, što se moglo videti u njegovim razgovorima sa Tačijem. Možda je govorio kosovskim Srbima 'ja ću vas zaštititi', ali je svakako mislio: 'Neću da uništim svoju političku karijeru zbog vas. Moram da budem u vezama i sa spoljnim svetom.' To je suštinska poruka“, naveo je Ker - Lindzi.

Govoreći o Srpskoj listi, čiji je potpredsednik bio i Milan Radoičić kojeg optužuju za incidente u Banjskoj, Ker - Lindzi navodi da su „napad u Banjskoj mnogi povezali sa Beogradom, kao i da su neki rekli da je to jasan dokaz da Vučić govori jedno međunarodnim predstavnicima, ali u stvarnosti podržava militantnu grupu - Srpsku listu“.

„Ne znam šta je tačno, ali je sasvim očigledan problem sa određenim delovima srpske države i njihovim odnosom na Kosovu. Vučić je dovoljno pametan da zna da mora da hoda po veoma tankoj liniji sa Evropskom unijom na sve moguće načine. Teško je razumeti i objasniti njegov odnos prema Radojičiću, ali možda je slučaj da Radoičić ima neke stvari o njemu. Političari nekada moraju da drže svoje političke neprijatelje bliže nego prijatelje“, dodao je Ker - Lindzi.

Komentarišući zahtev Kosova za članstvo u Unesku, Ker - Lindzi je naveo da se crkva smatra fundamentalnim delom nacionalnog identiteta, kao i da razume zašto su mnogi Srbi bili zaista ljuti zbog pomisli da će srpske pravoslavne crkve na Kosovu biti predstavljene kao kosovsko nasleđe.

„Pravoslavna crkva veoma se razlikuje od katoličke ili protestantske, odnosno važnija je za građane nego što neki spolja to shvataju. Videli ste da su predlog Edija Rame da se bektašima u Tirani da mala parcela zemlje, odnosno autonomija, mnogi prokomentarisali kao trik da se napravi model za Kosovo. Da se na primer Visokim Dečanima da autonomija unutar Specijalne zaštićene zone, kao nezavisnom duhovnom entitetu. Crkva je jako važan deo ove priče koji se često zanemaruje, kao i uloga koju bi mogla da igra u jačanju veza između Beograda i Prištine, kosovskih Albanaca i Srba“, naveo je Ker - Lindzi.