Demokratija na delu: Novi pravilnik CIK-a o posmatračima ograničava nezavisno praćenje izbora

Koalicija nevladinih organizacija za posmatranje izbora Demokratija na delu ocenjuje da Izborni pravilnik o posmatračima izbora, koji je Centralna izborna komisija usvojila 29. aprila, sadrži odredbe koje prevazilaze okvir utvrđen Zakonom o opštim izborima i direktno zadiru u način sprovođenja posmatranja izbora od strane organizacija civilnog društva.

Za razliku od prethodne regulative, koja je akreditaciju posmatračkih organizacija zasnivala na formalnoj proveri zakonskih uslova, novim pravilnikom proces se pretvara u restriktivan mehanizam, prepreku i sredstvo kontrole nad civilnim društvom u posmatranju izbora, naveli su iz Demokratije na delu.

„Ova regulativa ne proizlazi iz zakona i kao takva narušava slobodu udruživanja i princip pravne sigurnosti organizacija. Štaviše, sam proces izrade i usvajanja ovog pravilnika sproveden je bez ikakvih prethodnih konsultacija sa organizacijama civilnog društva i bez javnog obaveštenja” naveli su iz te organizacije, prenosi Ekonomija onlajn.

Kako su objasnili iz Demokratije na delu, novi pravilnik daje CIK-u protivzakonit mandat da odbije akreditaciju posmatrača na osnovu podataka nadležnih institucija o „riziku po pravni i ustavni poredak“.

„Ova odgovornost nije u nadležnosti CIK-a, jer jedino sudovi imaju ovlašćenje da odlučuju o takvim pitanjima. Takođe, uvedena je odredba (član 3.4) koja daje CIK-u ovlašćenja mimo zakona da, prema sopstvenoj proceni, zahteva dodatnu dokumentaciju u vezi sa izvorima finansiranja organizacija za posmatranje izbora. Posmatranje izbora nije uslovljeno postojanjem posebnih fondova, jer se pravo na posmatranje, kao građansko pravo, može ostvarivati i na volonterskoj osnovi. Pored toga, pitanje izvora finansiranja NVO uređeno je drugim zakonodavstvom, čiji nadzor je u nadležnosti drugih državnih institucija. Kao kriterijum za akreditaciju posmatračkih organizacija, pravilnik (član 3.2) zahteva i dostavljanje detaljnih podataka, uključujući osnivače, upravljačku strukturu i godišnje izveštaje NVO, čime se značajno proširuje obim informacija koje je potrebno dostaviti za akreditaciju. Zakon jasno propisuje da su kriterijumi za akreditaciju sertifikat o registraciji i statut organizacije, putem kojih se proverava delatnost organizacije, koja treba da bude u oblasti izbora ili ljudskih prava”, piše u saopštenju Demokratije na delu.

S druge strane, radi očuvanja integriteta izbornog procesa, Demokratija na delu navodi da je kontinuirano preporučivala da CIK ne dozvoli angažovanje komesara, izbornog osoblja ili posmatrača koji su osuđeni ili su pod istragom za izborne prekršaje.

„Međutim, u novom pravilniku (član 3.8) ovo ograničenje je predviđeno samo za posmatrače, a ne i za komesare i izborno osoblje - što predstavlja diskriminaciju i kršenje principa jednakosti pred zakonom. Dodatno, odgovornost za proveru treba da snosi CIK i druge javne institucije, a ne posmatračke organizacije ili sami posmatrači”, navodi se u saopštenju.

Ovim pravilnikom, dodaju, predviđeno je i da samo akreditovane posmatračke organizacije mogu slati posmatrače na sastanke CIK-a i opštinskih izbornih komisija, što je, kako kažu, u suprotnosti sa članom 9 Zakona o izborima, koji naglašava da su sednice CIK-a otvorene za javnost, osim u slučajevima kada se raspravlja o pitanjima vezanim za osoblje CIK-a.

„Demokratija na delu podseća da je posmatranje izbora ključno za transparentnost izbornog procesa i poverenje javnosti u njegove rezultate. Uvođenje dodatnih uslova i zahteva mimo zakona direktno utiče na način sprovođenja posmatranja u praksi, ograničavajući prostor za nadzor, a time i nivo integriteta i legitimiteta izbornog procesa.
Iz tih razloga, „Demokracija na delu” zahteva od CIK-a da što pre preispita Izborni pravilnik br. 04/2026, ukloni odredbe koje prevazilaze zakonski osnov i obezbedi da se regulisanje posmatranja izbora zasniva na jasnim, jednakim i primenljivim demokratskim standardima za sve”, naglašaju iz organizacije.