DND: Oko 100.000 evra potrošeno na političko oglašavanje na društvenim mrežama

Izvršni direktor DND-a Ismet Krijeziju izjavio je da je izborna kampanja vođena u konkurentnom i uglavnom otvorenom okruženju, koje je političkim subjektima i kandidatima omogućilo da predstave svoje programe građanima.

„Izborna kampanja odvijala se u konkurentnom i uglavnom otvorenom okruženju, omogućavajući političkim subjektima i kandidatima da predstave svoje ponude građanima. Izborna trka bila je otvorena za političke subjekte i sve zajednice na Kosovu, odražavajući politički pluralizam i osnovne standarde demokratskog procesa. Politički subjekti i svi kandidati uključeni u ovaj izborni proces imali su priliku da predstave svoje programe i da budu u kontaktu sa građanima širom Kosova“, rekao je Krijeziju, prenosi Ekonomija onlajn.

On je dodao da su tokom kampanje zabeležene odluke i aktivnosti institucija koje su, prema oceni DND-a, uticale na percepciju ravnopravnosti među političkim konkurentima.

„Ipak, tokom ove izborne trke zabrinjavajuća je bila neravnopravnost koja je proistekla iz odluka i postupaka javnih institucija sa izbornim uticajem pre početka kampanje, za koje smatramo da su uticale na percepciju jednakih uslova među političkim takmacima“, naveo je Krijeziju.

Prema njegovim rečima koje prenosi Ekonomija onlajn, kampanja je bila obeležena centralizacijom političkih poruka oko partijskih lidera, dok su kandidati ostali u drugom planu.

„Ovu kampanju u velikoj meri karakterisali su lideri i promocija lidera kroz izborne poruke, a mnogo manje predstavljanje kandidata koji su učestvovali u ovoj izbornoj trci“, rekao je Krijeziju.

Govoreći o temama kampanje, naveo je da su najzastupljenija pitanja bila ekonomija, energetika, plate, penzije, socijalne šeme, infrastruktura, tehnologija i međunarodni odnosi.

„Teme o kojima se najviše govorilo tokom ovog izbornog procesa odnosile su se pre svega na ekonomiju, energetiku, plate, penzije, socijalne programe, razvoj infrastrukture i tehnologije, uključujući međunarodne odnose i partnerstva sa našim saveznicima“, rekao je Krijeziju.

Međutim, ocenio je da političke stranke nisu pružile dovoljno objašnjenja o tome kako će realizovati svoja obećanja.

„Obećanja o povećanju prihoda, socijalnoj podršci i unapređenju ekonomskog blagostanja predstavljali su gotovo svi politički subjekti, bez obzira na programske razlike. Međutim, nijedan politički subjekt nije uspeo da predstavi vremenske rokove, izvore finansiranja niti način na koji će ta obećanja biti sprovedena. Zbog toga je javna debata bila više obeležena sloganima nego programima i merljivim, finansijski održivim i ostvarivim javnim politikama“, istakao je Krijeziju.

On je naveo da je DND tokom kampanje pratio više od 500 naloga na društvenim mrežama, uključujući političke stranke i njihove kandidate.

„Preliminarna zapažanja pokazuju da je tokom kampanje bilo značajnih ulaganja u organizaciju skupova, promotivne materijale, oglašavanje u medijima i digitalnu komunikaciju. Demokratija na delu uspela je da prati samo troškove političkih subjekata na društvenim mrežama, uglavnom na platformama kompanije Meta. Pratili smo više od 500 naloga, uključujući najveće političke subjekte, njihove kandidate, kao i dva politička subjekta iz srpske zajednice“, rekao je Krijeziju.

Prema njegovim rečima, do petka uveče političke stranke i kandidati potrošili su oko 100.000 evra na sponzorisanje sadržaja na društvenim mrežama.

„Tokom perioda koji smo pratili potrošeno je oko 100.000 evra samo za sponzorisane objave na digitalnim mrežama, kojima su promovisani različiti sadržaji – video-snimci, grafike i drugi materijali političkih subjekata. DPK prednjači po izdvajanjima za društvene mreže. Kada je reč o kandidatima, najviše je potrošio Uran Ismailji iz DPK, a zatim slede Bedri Hamza, Ardijan Đini i Ljjumir Abdidžiku“, rekao je Krijeziju.

On je ocenio da su izborne aktivnosti više služile promociji nego debati sa građanima.

„Tokom monitoringa primetili smo da su predstavljanje platformi, programa i razgovori sa građanima uglavnom organizovani kroz skupove sa više od 100 učesnika, a ne kroz formate u kojima bi građani mogli da iznesu svoje stavove i diskutuju o političkim programima. Te aktivnosti bile su više informativnog nego diskusionog karaktera i više su služile promociji nego debati o programima političkih stranaka“, rekao je Krijeziju.

Kao pozitivan aspekt kampanje izdvojio je činjenicu da više od polovine kandidata na izbornim listama čine novi kandidati.

„Smatramo da je pozitivan razvoj ove izborne trke sastav kandidatskih lista političkih subjekata. Ako pogledamo sve izborne liste, više od 50 odsto kandidata su novi ljudi koji prvi put učestvuju na izborima“, zaključio je Krijeziju.