Rašeta: Kritike iz SAD više utiču na odnose Prištine i Vašingtona nego na raspoloženje birača

Kritike iz Sjedinjenih Američkih Država na račun Aljbina Kurtija i njegove vlade više utiču na funkcionalne odnose Prištine i Vašingtona, nego na samo raspoloženje birača, ukazuje Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put. On primećuje i da, iako u SAD vide da je Kurti „faktor kočenja“ za napredak američkih interesa na Zapadnom Balkanu, lider Samoopredeljenja ipak može to da iskoristi da „zapali“ svoju bazu birača i animira ih da na izbore izađu u što većem broju.

„Iz kritika koje su stigle iz Odbora za spoljnu politiku Kongresa, a stizale su i prethodnih meseci, u kojima je Aljbin Kurti, a i njegova vlada, više puta okarakteriran kao nekonstruktivan, vidimo da i demokrate i republikanci vide da je on donekle i faktor kočenja eventualnog progresa američkih interesa na Zapadnom Balkanu. Ali,  kao što smo videli prilikom pada njegove prve vlade, kada je Amerika izvršila pritisak - on se vratio sa još većom podrškom“, rekao je Rašeta za Kosovo onlajn.

Napominje da na Kosovu, iako ono mnogo zavisi i od evropske i od američke podrške kada je u pitanju  spoljna politika, ipak ne važi ono što, primera radi, važi u Južnoj Koreji – da mnogo zavisi od toga šta će reći američki predsednik, već je upravo suprotno, naročito ako su na vlasti u SAD republikanci.

„Stvara se neki vid nepoverenja, naročito kada su republikanci na vlasti, pa čak i ako napadate premijera u Prištini – on može to da iskoristi, da zapali svoju bazu i da ih natera da u što većem broju izađu na izbore kako bi njega podržali. I sa te strane, to može imati suprotan efekat od onoga što Vašington očekuje“, rekao je Rašeta.

Zato smatra da kritike iz SAD više utiču na funkcionalne odnose Prištine i Vašingtona nego na samo raspoloženje birača.

U odnosima Kosova i SAD trenutno, kaže, nema progresa, navodeći da su američke investicije prethodne i ove godine gotovo minimizirane, dok Amerika nije trošila svoj diplomatski kapital kako bi pomogla Prištini u pogledu članstva u međunarodnim organizacijama, delom i zbog toga što multilateralizam nije prioritet za Trampovu administraciju.

„Sa te strane, postoji presek komunikacije između Vašingtona i Prištine“, konstatuje Rašeta.

Posetom lidera Demokratske partije Kosova Bedrija Hamze Vašingtonu, ta stranka može da privuče glasače, a kako kaže naš sagovornik, radi se i o brendiranju i o pokazivanju da postoje određene političke konekcije, čim je posetu takvog kalibra moguće izdejstvovati u ovakvom trenutku.

„Amerika koristi strategije hedžinga. Ne postoji puno država u svetu, možda samo Japan i njegova Liberalno-demokratska partija, gde Amerika čvrsto i gotovo otvoreno podržava jednu političku opciju. Tako da je i u interesu Vašingtona da pokaže da Samoopredeljenje nije nezameljivo i da SAD lako mogu da pronađu novog partnera u Prištini, što je i očigledno, jer bilo koja opcija koja dođe na vlast i sada i u budućnosti na Kosovu, moraće da ima dobre odnose sa Vašingtonom. Tako da nije teško naći nekog ko će biti konstruktivan partner u Prištini, za razliku od trenutne vlasti“, rekao je Rašeta.