Stanisavljević: Raseljena lica glasanjem pomažu opstanak Srba na Kosovu

Komesarka za izbeglice i migracije Republike Srbije Nataša Stanisavljević izjavila je da interno raseljena lica sa Kosova, glasanjem na lokalnim izborima zakazanim za 12. oktobar, direktno doprinose opstanku Srba na njihovim vekovnim ognjištima.

„Moramo biti svesni da srpski narod živi u nikad težim uslovima na Kosovu i da ovim glasanjem praktično interno raseljena lica konkretno pomažu sunarodnicima da opstanu i da ostanu na svojim vekovnim ognjištima. Ono što je veoma važno istaći je da pravo glasa na lokalnim izborima, znači raspisanim od strane privremenih institucija u Prištini, mogu iskoristiti ona lica interno raseljena koja imaju važeći dokument, znači važeću ličnu kartu koja je izdata od strane privremenih institucija u Prištini. Kada govorimo o broju koliko ima interno raseljenih lica u Srbiji, koja su sa autonomne pokrajine Kosova i Metohije, taj broj je skoro 200.000. E sad, opet kažem, mogu glasati samo oni koji imaju važeću ličnu kartu izdatu od strane privremenih institucija u Prištini“, izjavila je za Euronews Srbija.

Stanisavljević je dodala da je uspostavljen besplatan info-telefon putem kojeg raseljena lica mogu dobiti sve informacije u vezi sa izbornim procesom.

„To je besplatan broj telefona koji je svaki dan aktivan i na njega mogu dobiti sve informacije koje se tiču uopšte samog procesa, koji se tiče samog glasanja i tih informacija, da li imaju pravo i ostala pitanja koja imaju. Mi smo taj besplatan broj telefona otvorili, naravno, u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i sve neke informacije, naravno, zajednički delimo. Ukoliko nemamo tog trenutka odgovor pozovemo ih i kažemo im ono što im je potrebno od informacija. Što se tiče, odziva, broj telefona je počeo da radi od prošle nedelje od srede i mi iz dana u dan beležimo sve veći broj poziva i sve veće interesovanje samih građana“, rekla je ona.

Govoreći o projektima podrške izbeglima i raseljenima, Stanisavljević je navela da su aktuelni javni pozivi za lokalne samouprave koji se odnose na dodelu građevinskog materijala i kupovinu kuća sa okućnicom.

„Nakon toga su jedinice lokalnih samouprava, znači gradovi i opštine, ti koji kasnije raspisuju javne pozive za građane. Ukoliko ste izbeglica sa prostora bivše SFRJ i potreban vam je građevinski materijal ili ukoliko još uvek nemate svoju kuću, svoj dom, a želite da kupite kuću sa okućnicom, seosko domaćinstvo, potrebno je da pratite javne pozive u svom gradu ili opštini. Informacije uvek možete dobiti kod opštinskog poverenika za izbeglice. Takođe, informacije možete dobiti svakog dana u Komeserijatu za izbeglice i migracije na našem zvaničnom sajtu, na zvaničnim mrežama Komeserijata za izbeglice i migracije. Svaki javni poziv koji je raspisan u bilo kojem gradu i opštini automatski se vidi i na našem sajtu. Sada se završava taj javni poziv gde mi prvo dodeljujemo sredstva gradovima i opštinama, a nakon toga oni su ti koji raspisuju javni poziv za građane sa svojih opština. Vrednost jednog paketa građevinskog materijala je 800.000 dinara“, rekla je ona.

Komesarka je istakla da se očekuje objavljivanje konačne liste opština koje će učestvovati u dodeli pomoći, a najavila je i nove javne pozive za ogrev i hranu.

„Mi očekujemo da ćemo u nekih desetak dana izbaciti konačnu listu svih onih opština koje su se prijavile, kako bi građani mogli da znaju u kojim opštinama će moći da apliciraju. Druga stvar su javni pozivi, gde mi svake godine dodeljujemo bespovratna sredstva za dodelu ogreva. Dodeljujemo pet kubika drva po porodici i dodeljujemo pakete hrane, znači najosnovnije pakete životnih namirnica. Iste te javne pozive moguće ostvariti u njihovim gradovima i opštinama. Mi očekujemo da ćemo do kraja godine uspeti da pomognemo pet hiljada porodica na ovaj način“, dodala je Stanisavljević.

Osvrnuvši se na migrantsku situaciju, istakla je da Srbija i dalje ima tranzitni karakter.

„Mi još uvek jesmo tranzitna zemlja i to nam govore podaci za ove godine - 7.000 migranata je boravilo u Srbiji, što je smanjenje od nekih 50 odsto u odnosu na prošlu godinu“, rekla je ona.

Komeserijat je, prema njenim rečima, ove godine sproveo i aktivnosti dobrovoljnog povratka migranata u zemlje porekla.

„Nekih 50 lica je u toku ove godine vraćeno u svoje zemlje porekla, u pitanju je dobrovoljni povratak. Znači, oni migranti koji vide da nemaju pravo ostvarivanja azila u drugim zemljama imaju mogućnost povratka u zemlje porekla i od početka godine je skoro 50 lica vraćeno u svoje zemlje porekla“, naglasila je komesarka.