Veber: Izborni inženjering dijaspore i nedostatak političke zrelosti opozicije

Nemački analitičar Bodo Veber ocenio je da je rezultat izbora održanih 28. decembra iznenađenje, ističući da pobeda Pokreta Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija ima dva ključna uzroka – izborni inženjering dijaspore i nedostatak političke zrelosti opozicionih partija.

U intervjuu za Gazetu ekspres, Veber je naveo da je odluka da se izbori održe krajem decembra omogućila vladi da iskoristi prisustvo velikog broja pripadnika dijaspore na Kosovu tokom novogodišnjih praznika.

„Za vladu Kurtija, odlaganje izbora do kraja decembra, kada je veliki broj albanske dijaspore boravio na Kosovu povodom Nove godine i bio prisutan da glasa na licu mesta, pokazalo se kao veoma efikasan način za instrumentalizaciju nacionalizma dijaspore, onoga što je Benedikt Anderson nazvao ‘nacionalizmom na daljinu’“, rekao je Veber.

On smatra da je sa stanovišta demokratije problematično to što o političkoj sudbini Kosova odlučuju ljudi koji ne žive na Kosovu i koji neće snositi posledice svojih izbornih odluka.

„Određivanje političke sudbine zemlje od strane građana Kosova koji tamo ne žive, odnosno koji uopšte neće osetiti posledice svog glasa, svakako je veoma problematično sa stanovišta teorije demokratije i dodatni je dokaz velikog jaza između vrednosno zasnovane političke retorike vlade Kurtija i prakse koja se mogla uočiti tokom poslednje dve godine. Istovremeno, izborna pobeda Samoopredeljenja izgleda da je i rezultat stanja opozicije, pri čemu su sve tri glavne opozicione partije u dubokom haosu, uključujući suočavanje sa krizom liderstva“, izjavio je Veber.

Govoreći o mogućoj deblokadi političke krize i nastavku dijaloga, Veber je ocenio da je prerano govoriti o stabilizaciji situacije, podsećajući da Samoopredeljenje mora obezbediti podršku makar jedne opozicione partije za izbor predsednika Kosova.

„Čini mi se prerano govoriti o deblokadi političke situacije. Prvo, još uvek se čeka odluka Ustavnog suda o prošlogodišnjem, očigledno nezakonitom izboru srpskog potpredsednika Skupštine Kosova, koji je izabran mimo većine srpskih poslanika, odnosno Srpske liste. Drugo, Samoopredeljenje još mora da obezbedi makar prećutnu podršku jedne od opozicionih partija za izbor novog predsednika Kosova u martu, najverovatnije iz DSK, opozicione partije sa najdubljim unutrašnjim podelama, dok se DPK i ABK takođe suočavaju sa borbama za liderstvo“, rekao je Veber.

On je pomenuo i mogući scenario povratka bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija na političku scenu.

„Pored toga, postoji mogući scenario oslobađanja bivšeg predsednika Tačija od optužbi u Hagu i njegovog povratka na političku scenu na Kosovu“, dodao je Veber.

Na pitanje da li bi Kurti u novom mandatu mogao da se više angažuje u dijalogu sa Srbijom, Veber je naveo da je prerano davati takve procene.

„Prerano je za prognoze. Tokom poslednjeg mandata, upravljanje procesom normalizacije je defakto preokrenuto u sprečavanje sprovođenja Osnovnog sporazuma  u jednostranu ‘integraciju’ kosovskih Srba, odnosno severnih opština sa srpskom većinom. EU snosi najveću odgovornost za ovaj razvoj zbog sopstvene političke konfuzije“, rekao je Veber.

Veber je oštro kritikovao francusko-nemački plan, odnosno Osnovni sporazum i Ohridski aneks, ocenivši ih kao najštetniju inicijativu u istoriji dijaloga pod okriljem EU.

„Nemačko-francuska inicijativa, Osnovni sporazum i Ohrid ostaju najgora i najštetnija inicijativa u istoriji političkog dijaloga koji vodi EU, štetnija čak i od epizode razmene teritorija. Umesto dubokog i strateškog dijaloga, usmerenog ka pregovorima o istinski sveobuhvatnom i konačnom sporazumu sa punim i formalnim priznanjem Kosova od strane Srbije, počevši od obnove kredibiliteta i autoriteta EU prema Prištini i Beogradu nakon 2020. godine, Brisel je izabrao nestrateški, konfuzan pristup“, izjavio je Veber.

Ohridski sporazum nazvao je izmišljenim, a bivšeg visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozepa Borelja ocenio kao najlošijeg pregovarača u istoriji dijaloga.

„Na kraju je inicijativa svedena na to da je visoki predstavnik Borelj, najslabiji pregovarač u istoriji dijaloga EU, u Ohridu proglasio uspeh, odnosno ‘sklopio’ sporazum, dok su se i Beograd i Priština od prvog dana fokusirali na sprečavanje njegove primene“, rekao je Veber.

On je zaključio da, prema prvim signalima iz evropskih prestonica, ne postoji politička volja za promenu pristupa dijalogu, te da će EU nastaviti da insistira na sprovođenju sporazuma.

„Stoga se može očekivati da će EU nastaviti da insistira na sprovođenju Brisel–Ohrid sporazuma, odnosno da će se sve strane i dalje ponašati kao da postoji nešto konkretno, iako u stvarnosti toga nema“, zaključio je Veber.