KO je KO - Aleksandar Kasanof: Američki “majdanovac” specijalni izaslanik za Zapadni Balkan

Gabrijela Eskobara na mestu zamenika pomoćnika sekretara SAD za Zapadni Balkan zamenio je Aleksandar “Saša” Kasanof, diplomata koji je godinama sprovodio američku politiku slabljenja ruskog uticaja u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza. Nagrađivan je za zasluge tokom Majdanske revolucije i rata u Ukrajini, a prema dostupnim podacima, Kasanof je i sam potomak poljskih emigranata koji su bežeći od ruske okupacije pobegli iz Varšave u Ameriku.

U zvaničnoj biografiji novog emisara za Zapadni Balkan navedeno je da je Kasanof zamenik pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan, kao i za štampu i javnu diplomatiju u Birou za evropske i evroazijske poslove.

Prethodno je služio kao izvršni pomoćnik bivšeg podsekretara za politička pitanja Viktorije Nuland i vršilac dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa.

“Sašini zadaci u Vašingtonu uključuju i pozicije: direktora Kancelarije za globalnu politiku i programe u Birou za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona, zamenika direktora osoblja Izvršnog sekretarijata, direktora Kancelarije za istočnoevropske poslove i Zamenika direktora Kancelarije za pitanja Kavkaza i regionalne sukobe”, navodi se u njegovoj biografiji na sajtu Stejt departmenta.

Karijeru diplomate, prema dostupnim podacima, Kasanof je započeo u Dablinu u Irskoj, odakle je upućen u Ašhabat u Turkmenistanu.  U jednom biltenu američke diplomatije iz 2001. za svoje konzularne dužnosti rekao je da nikada nisu rutinske ili predvidljive i da često zahtevaju promišljeno i pažljivo prosuđivanje.

Kasanof je 2009. proveo u Čileu, a u dokumentima sa Vikiliksa spominje se kao viši ekonomski savetnik u ambasadi SAD. Prema jednoj depeši koja je “procurela”, učestvovao je i u proveri čileanskih kandidata za specijalizovanu obuku za upravljanje rizicima.

Najinteresantniji je, svakako, njegov boravak u Ukrajini. U Kijevu je službovao kao politički savetnik do 2014. i za svoj rad tokom Majdanske revolucije i ruske invazije na Ukrajinu dobio je nagradu Džejms Klement Dan.

Njegove aktivnosti u Ukrajini dospele su i u udarnim vestima u SAD nakon izbijanja afere “Rusijagejt”, odnosno skandala zbog navodnog ruskog mešanja u izbore u Sjedinjenim državama 2016. godine.

Dok je službovao u ambasadi SAD u Kijevu Kasanof je održavao bliske kontakte sa ukrajinskim biznismenom Konstantinom Kalimnikom, saradnikom američkog lobiste i republikanca Pola Manaforta, koji je predsedavao Trampovom predsedničkom kampanjom 2016. Manafort je lobirao i u ime brojnih stranih lidera među kojima je i bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, a afera je izbila kada je 2020. u izveštaju Senata  tokom Nacionalne konvencije Demokratske stranke objavljeno da je njegov prijatelj Kalimnik zapravo bio ruski obaveštajac.

Ove tvrdnje nikada nisu dokazane, a sam Kasanof je, kada ga je saslušavao FBI, Kalimnika opisao kao jednim od pouzdanijih izvora informacija američke ambasade.

„Pružio je informacije o unutrašnjem funkcionisanju Janukovičeve administracije“, rekao je Kasanof FBI-u.

Kasanof je, inače, završio Nacionalni ratni koledž, školu za napredne međunarodne studije Džons Hopkins i Hamilton koledž.  Govori francuski, italijanski, ruski i španski jezik.

Po svemu sudeći, krenuo je stopama svog oca, američkog marinca koji je karijeru nastavio kao službenik inostranih poslova u Stejt departmentu i služio je u inostranstvu u raznim američkim ambasadama.

Interesantan je podatak da je Aleksandrov deda rođen u Varšavi i da je kao dete početkom prošlog veka emigrirao u SAD u vreme dok je Poljska bila ruska provincija i predmet intenzivne “rusifikacije”. U Americi je postao suvlasnik jednog lanca restorana, ali se 1957. preselio u Sankt Peterburg u Rusiji. U Njujork se vratio pred sam raspad SSSR-a. Bio je mason i član Američke legije, grupe ratnih veterana.