KO je KO - Džerard Mekgark: „Globalni nomad“, učestvovao u pisanju Ahtisarijevog plana za Kosovo

Za sebe kaže da je veliki ljubitelj fudbalskog kluba Seltiks, cimeta i lavande, ali i da je „globalni nomad sa bogatim iskustvom na Balkanu“. Ovo poslednje dokazuje službovanjem u Severnoj Makedoniji i Grčkoj, ali i podatkom da je bio u timu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budućem statusu Kosova, Marti Ahtisarija.

„Oduševljen sam i počastvovan što sam imenovan za sledećeg šefa Misije Oebsa na Kosovu. Radujem se saradnji sa mojim Oebs timom i našim partnerima na terenu. Drago mi je što sam se vratio“, poručio je Mekgark nakon što je juče preuzeo dužnost novog šefa Misije Oebs od dosadašnjeg ambasadora ambasadora Majkla Devenporta.

Na Kosovo se vraća posle 18 godina.

Od 2005. do 2007. godine bio je deo Tima britanske vlade za konačni status Kosova u okviru rada specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija.

O ovom angažmanu nije puno govorio.

Izuzetak je bio jun 2019, kada se preko društvenih mreža oprostio od Alberta Roana, bivšeg zamenika specijalnog izaslanika UN.

„Bio je impresivan diplomata pored Martija Ahtisarija iz Finske. Imao sam sreće da ga vidim u akciji. Pravi gubitak za svet diplomatije“, naveo je kratko nakon vesti da je Roan preminuo u Beču.

Mekgark ima razloga da za sebe tvrdi da je „globalni nomad“ zato što je u bogatoj karijeri proputovao dobar deo planete.

Iza sebe ima gotovo 40 godina provedenih u diplomatiji.

Od Iraka do Njujorka

Slučajno ili ne, tek upravo je Zapadni Balkan, Sarajevo, odabrao kako bi 2018. proslavio tri decenije u službi Ujedinjenog kraljevstva.

„Danas se navršava 30 godina kao britanski diplomata. Ponosan sam što sam proveo vreme u Sarajevu da se vidim sa svojim prijateljem Matom Fildom. Parafrazirajući Džima Halperta ’sve što imam dugujem ovom poslu’. Privilegovan sam i počastvovan što sam britanski diplomata. Volim svoj posao“, naveo je Mekgark.

U svojoj biografiji, 55-godišnji Mekark navodi da je specijalista za upravljanje krizama, bilateralnim i multilateralnim međunarodnim odnosima.

„Ova iskustva oblikovala su moj diplomatski pristup koji se zasniva na inkluzivnom dijalogu, partnerstvu, poštovanju i saradnji. To su vrednosti koje su duboko ukorenjene u radu Oebsa ovde. Kao novi šef Misije, posvećen sam nastavku izvanrednog rada mojih prethodnika u ispunjavanju osnovnog mandata Misije – unapređenju dobrog upravljanja, zaštiti i promociji ljudskih prava i prava zajednica, kao i jačanju javne bezbednosti za sve“, objasnio je.

To potkrepljuje angažmanima koje je imao od Iraka do Španije.

Prvo diplomatsko zaduženje van “ostrva” imao je u Grčkoj 1991. Nakon toga se vraća u London.

U Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije obavljao je čitav set dužnosti: od zamenika direktora i šefa Odeljenja za bezbednost i otpornost, do departmana Komonvelta i razvoja (FCDO) i zamenika direktora za operativni učinak diplomatske mreže.

Tokom leta 2003. bio je u Iraku, gde je radio sa Privremenom koalicionom upravom (CPA).

Nakon angažmana na Kosovu, pod okriljem UN, 2007. godine odlazi za Skoplje gde je najpre angažovan kao službenik specijalnog predstavnika EU za Severnu Makedoniju, a zatim, od 2009. do 2012. kao zamenik šefa misija britanske ambasade u ovoj zemlji.

Od 2012. do 2016. radio je u britanskoj ambasadi u Jordanu gde je radio kao regionalni direktor u Ministarstvu za Srednji istok, Severnu Afriku i Južnu Aziju.

Zatim se seli na jug Evrope, u Španiju gde 2016. bio generalni konzul Velike Britanije u Madridu i istovremeno regionalni direktor za Južnu Evropu pri ovoj ambasadi.

Kriza u Kabulu

Predvodio je konzularne poslove Radne grupe za Avganistan u Londonu gde je imao ključnu ulogu u upravljanju krizom tokom evakuacije iz Kabula u avgustu i septembru 2021. godine.

Operacija kodnog naziva „Piting“ spasila je više od 15. 000 ljudi do trenutka kada je poslednji avion napustio aerodrom.

„Radio sam sa kolegama koji su živeli i proveli veliki deo svoje karijere u Avganistanu. Poslednjih nekoliko nedelja i meseci im je bilo prilično teško da zamisle šta će se desiti, s obzirom na investicije koje su pokušavali da ulože u ovu zemlju”, kazao je za Belfast telegraf.

Priznao je da se kriza u Kabulu veoma razlikovala od prethodnih operacija repatrijacije koje je Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije sprovodilo kao odgovor na prirodne katastrofe ili terorističke napade.

Mekark  je bio i deo Misije Velike Britanije pri UN u Njujorku kao predstavnik u komitetima za sankcije prema Iraku i Al Kaidi.

Na svom nalogu na Platformi „X“ sebe je opisao u nekoliko reči.

„Diplomata. Globalni nomad sa iskustvom na Balkanu. Voli Seltik, cimet i lavandu“.

Rođen u Stirlingu, Škotska, završio je master studije iz poslovne administracije (MBA) na Otvorenom univerzitetu Ujedinjenog Kraljevstva. Pored maternjeg engleskog jezika, govori makedonski i delimično španski. Oženjen je i ima dve kćerke.