Poruke s globalnog juga: Prijateljstvo s dugom tradicijom

Istorija savremenog sveta protkana je mehanizmima "velikih" aktera u moćnom pozicioniranju u njegovoj globalnoj podeli, ali i mogućnostima koje se kao posledica njihovog delovanja mogu otvoriti marginalizovanim, „malim” akterima. Nakon pada Berlinskog zida i završetka Hladnog rata, deluje da smo još daleko od postizanja novog i održivog međunarodnog poretka. Na putu stvaranja novog globalnog sveta, pored Zapada sa EU, ne treba zanemariti ulogu globalnog severa i juga, zemalja koje su se integrisale u pokret nesvrstanih.

Upravo sa područja tzv. Globalnog juga, iz Indije i Nepala, svedočimo političkim aktivnostima na parlamentarnom i monarhističkom nivou u sklopu stvaranja novog globalnog sveta.

Nepal, zemlja Bude i Himalaja

Dok je Nepal napustio monarhiju, Butan je i dalje neguje, u Bangladešu je premijerka morala da napusti zemlju i prebegne u Indiju, koja kontroliše prijem novih članica u BRIKS i pokušava da uključi globalni jug u mirovnu misiju za ukrajinski rat. Kinu smo isključili iz ovog opisa iako se nalazi na himalajskom lancu, ali naša ambasada u Nju Delhiju ne pokriva Kinu, već tamo imamo svoje diplomatsko predstavništvo. Naše dve ambasade prate više od tri i po milijarde ljudi i aktivnosti njihovih država u kontekstu dobrobiti za našu zemlju. Važno je istaći da globalni jug, sem Bangladeša, nije priznao nezavisnost Kosova.

Nepal, zemlja Himalaja, Bude, lotosa, hinduizma i budizma, ušuškan između velikih sila Indije i Kine, okružen je najvišim planinskim vrhovima sveta, među kojima je i čuveni Mont Everest, ali i Kančendžunga i Lotse. Dolina Katmandu, poznata po svojim drevnim hramovima i palatama, na listi je Uneskove svetske baštine. U Nepalu je centar svakolikih različitosti, tako se i njegovi pejzaži prelivaju iz bujne džungle u regionu Terai u sušne visoravni u regionu Mustang. Nepal je, takođe, poznat i po kulturnoj raznolikosti, držeći u zagrljaju 120 etničkih grupa i još toliko jezika koji se na ovoj teritoriji govore. Na raskršću hinduizma i budizma, kročili smo u zemlju koja ima apsolutnu toleranciju prema svim vidljivim razlikama. Toplina i gostoprimstvo ljudi među najcenjenijim su karakteristikama zemlje, što nakon ovog putovanja možemo i da potvrdimo.

Planinski lanac Himalaji pruža se kroz pet država, među njima su i dva politička svetska giganta Indija i Kina, zatim Kraljevina Butan, Pakistan i Nepal. Većina površine Nepala, kao i Butana, leži na Himalajima. Himalaji su rezultat sudara kontinenata ili orogenije duž granice između indoaustralijske i evroazijske ploče. Sudar je započeo u gornjoj kredi, pre oko 70 miliona godina, kada se indoaustralijska ploča sudarila sa evroazijskom pločom. Na području reka koje izviru na Himalajima, uključujući i Bangladeš, živi oko sedamsto pedeset miliona ljudi. Veliki Himalaji najseverniji su i najstariji od tri lanca, dosežući visinu i preko 6000 metara. Tu se nalaze najviši vrhovi sveta, uključujući i Mont Everest, K2 i Kančendžunga. Na Himalajima leži i većina indijskih država, Džamu i Kašmir, Himačal Pradeš, Utarančal, Sikim i Arunačal Pradeš, kao i pakistanska država Baltistan. Na Himalajima se nalaze i stotine jezera. Najveće je Pangong Co, koje se nalazi na granici Indije i kineskog dela Tibeta.

Zastava Nepala jedinstvena je, kao i sama država. Jedina je državna zastava koja nema četvorougaoni oblik, a smatra se najstarijom službenom zastavom na svetu. Plavi okvir zastave predstavlja mir i harmoniju, u skladu sa učenjem Bude. Unutar okvira nalazi se takozvana grimizna boja, nacionalna boja Nepala, koja simboliše hrabrost. Sunce na zastavi simbol je nade i verovanja da će Nepal trajati koliko i sama nebeska tela. Mesec, s druge strane, predstavlja umirujući karakter Nepalaca.

Ovu zanimljivu zemlju posetili smo samo mesec dana nakon formiranja vlasti. Naime, u julu ove godine formirana je nova vlada Nepala, u kojoj vodeće uloge imaju Komunistička partija Nepala (jedinstvena marksističko-lenjinistička), čiji je lider K. P. Šarma Oli, i Kongresna stranka Nepala, koju predvodi Šer Bahadur Deuba. Oni su na vlasti zamenili koaliciju predvođenu Komunističkom partijom maoista, koju predvodi Pušpa Kamal Dahal, koji je na funkciju došao u decembru 2022. Godine. Imajući u vidu da su vodeće dve stranke na nepalskoj političkoj sceni komunističke orijentacije, prirodna je njihova veza sa Komunističkom partijom NR Kine. Sa druge strane, Kongresna stranka Nepala bliža je stavovima zvaničnog Delhija.

Budući da je Nepal deo inicijative „Pojas i put”, u junu se očekivalo da zvaničnici dve zemlje zaključe mapu puta implementacije projekata, ali do toga nije došlo zbog neslaganja oko segmenta finansiranja projekata. Nepalska strana je smatrala da će projekte finansirati Kina. Nepal je do sada izbegavao zamku uzimanja „povoljnih kineskih kredita”, a sada ostaje da se vidi kako će se nove vlasti u ovoj zemlji postaviti u vezi s ovim pitanjem.

Značaj Nju Delhija sve veći

U Nju Delhiju, gde nas je sačekao naš domaćin, ambasador Srbije, aerodromom je prohujala vest da je u Indiju prebegla premijerka Bangladeša S. Hasina. Kao novinari, imali smo sreće da ovu vest ispratimo u žarištu njenog dešavanja.

Naime, nakon višenedeljnih protesta studenata u Bangladešu i inicijalnih zahteva za ukidanjem kvota rezervisanih za zapošljavanje u javnoj upravi (lica bliskih pojedinim kategorijama, potomci boraca iz Oslobodilačkog rata), S. Hasina se suočila sa izdajom svojih saradnika i savetnika iz redova bezbednosnih snaga, te je morala da podnese ostavku i pobegne iz zemlje, ugrožena pretnjama životom od strane razjarenih i, prema nekim informacijama, instruisanih grupacija studenata. Sada bivša premijerka Bangladeša S. Hasina, nakon podnošenja ostavke i bega iz Bangladeša, o čemu smo izveštavali za „Politiku”, još uvek se nalazi u Indiji. Nakon njene ostavke, na čelo privremene vlade, koja broji 17 savetnika, izabran je nobelovac Junus. Očekuje se da se vidi kakvo će pozicioniranje Bangladeša biti u odnosu na Indiju.

Značaj Indije na globalnoj političkoj sceni dugo je bio marginalizovan, posebno sa stanovišta evrocentrističkog pogleda na svet, najčešće je ova zemlja posmatrana i sagledavana samo kao deo tzv. Trećeg sveta. Ipak, po nizu pokazatelja kojima se uobičajeno definiše mesto i značaj neke zemlje u savremenom svetu, Indija, sasvim izvesno, dolazi u red onih najznačajnijih. Reč je o jednoj od najstarijih civilizacija, čije se trajanje meri milenijumima, čije stanovništvo čini više od šestine ukupne svetske populacije. Uz to, Indija je sedma zemlja na svetu po veličini teritorije, pri samom vrhu po obimu industrijske proizvodnje, treća po broju vojnika, četvrta po snazi naoružanja, nuklearna sila...

Nije zanemarljiv njen angažman u međunarodnim organizacijama i grupacijama, predsedavanje u G20 i uloga koju je ova država imala u kontekstu predstavnika glasa globalnog juga. Značajan je i prijem Afričke unije u stalno članstvo G20 (na inicijativu indijskog premijera Modija) na samitu u Delhiju, u septembru 2023. Indija deluje i u okviru regionalnih inicijativa, nastojeći da oživi i intenzivira saradnju u okviru inicijative BIMSTEC, za saradnju država regiona Bengalskog zaliva. Za Indiju su od posebnog značaja ekonomski i transportni koridori prema Ruskoj Federaciji i Bliskom istoku, čija je izgradnja neizvesna usled sukoba između Izraela i Palestine. Indija nije deo kineske inicijative „Pojas i put”, jer ugrožava njene teritorijalne interese, prevashodno u pograničnim predelima.

Indija teži da gradi dobrosusedske odnose sa državama iz okruženja. Međutim, na Maldivima je dobrosusedstvo uzburkao izbor prokineskog predsednika dr M. Muizua, u novembru prošle godine, koji je zahtevao povlačenje indijskih vojnika iz ove zemlje koji su bili angažovani na avionima i čamcima za hitne situacije i spasavanje. Ipak, uprkos zahlađenju u odnosima na relaciji Delhi‒Male, tokom posete ministra inostranih poslova Maldiva Delhiju u maju ove godine maldivska strana je tražila dodatnu finansijsku pomoć od Indije u iznosu od 50 miliona američkih dolara. Takođe, maldivska strana je opozvala pojedine sporazume koje je administracija bivšeg predsednika I. Soliha zaključila sa Indijom. Predsednik M. Muiza je, uprkos zahlađenju u odnosima, bio gost na ceremoniji svečanog polaganja zakletve premijera Modija u trećem mandatu, u junu.

Takođe, Indija je nakon izbijanja finansijske krize obezbedila finansijsku pomoć Šri Lanki u iznosu od četiri milijarde dolara i bila jedan od vodećih država koje su Šri Lanki pružale podršku za reprogramiranje dugovanja, kako bi realizovala zajam MMF-a od 2,9 milijardi dolara za oporavak privrede. Šri Lanku u septembru očekuju predsednički izbori, te ostaje da se vidi da li će aktuelni predsednik ostati na vlasti.

Pored Indije, NR Kina je najveći pojedinačni kreditor Šri Lanke, koristeći tu ulogu za sprovođenje svojih ciljeva. Vlasti Šri Lanke su u januaru ove godine donele odluku o moratorijumu za prispeće istraživačkih brodova u luke Šri Lanke zbog bojazni Delhija da se kineski brodovi koriste za špijunažu (sukob na relaciji Delhi‒Peking).

Kada je reč o saradnji u okviru BRIKS-a, Indija posebnu pažnju pridaje širenju broja članica i uticaja NR Kine. Otuda je veoma pažljiva u vidu proširenja članicama koje bi mogle da budu lojalni partneri Kini u okviru grupacije.

Kraljevina Butan ima tradicionalno dobre odnose sa Delhijem i uspostavljene diplomatske odnose sa 54 države, premda nema diplomatske odnose sa državama stalnim članicama SB UN. NR Kina nastoji da ojača svoje prisustvo u ovoj maloj azijskoj državi, koja ima 650.000 stanovnika, i želi da nastavi sa pregovorima u pogledu graničnih sporova na relaciji Butan ‒ NR Kina. Indiji, svakako, smeta da se pregovori vode bez njenog učešća, zbog strateški važne pozicije Butana u odnosu na NR Kinu.

Principijelni stav prema Kosovu i Metohiji

Značaj navedenih država u odnosu na Republiku Srbiju ogleda se u njihovom principijelnom postavljanju u odnosu na pitanje Kosova i Metohije (Indija, Šri Lanka, Nepal i Butan nisu priznali nezavisnost Kosova). S druge strane, Bangladeš je priznao nezavisnost Kosova, koje ima i svoju ambasadu u Daki.

Takođe, uloga Indije i država regiona koje pokrivaju naša diplomatska konzularna predstavništva, pored ekonomskog značaja, ima i širi politički karakter, koji se ogleda u njihovoj podršci Srbiji prilikom izglasavanja Rezolucije o Srebrenici. Republika Indija, Kraljevina Butan, Nepal, Šri Lanka i Maldivi bili su uzdržani prilikom glasanja, dok je Bangladeš podržao njeno izglasavanje. Pojedinci navode da je stav Bangladeša usledio nakon pritisaka SAD.

Piše za Politiku: Željko Šajn